Najnovije vesti

TRAŽI OSLOBAĐANJE ILI SMANJENJE KAZNE: Stanišić SE ŽALI na presudu od 12 godina, odbrana smatra da je PUNA GREŠAKA I PREOŠTRA
Ilustracija, Foto: EPA

HAG

TRAŽI OSLOBAĐANJE ILI SMANJENJE KAZNE: Stanišić SE ŽALI na presudu od 12 godina, odbrana smatra da je PUNA GREŠAKA I PREOŠTRA

Crna Hronika

HAG/BEOGRAD - Odbrana bivšeg šefa Službe državne bezbednosti (SDB) Srbije Jovice Stanišića najavila je danas da će uložiti žalbu na presudu kojom je haški sud Stanišića osudio na 12 godina zatvora zbog ratnih zločina u BiH.

Stanišićev branilac Vejn Džordaš (Wayne Jordash) ocenio je, u najavi žalbe, da je raspravno veće pogrešilo u tumačenju činjenica i prava i izreklo preoštru kaznu.

Ilustracija
Ilustracijafoto: AP

Zastupnik odbrane zatražio je da apelaciono veće suda u Hagu poništi prvostepenu presudu i utvrdi da Stanišić nije kriv.

Alternativno, po advokatu Džordašu, apelaciono veće bi trebalo da znatno smanji kaznu Stanišiću.

Stanišića (71) i njegovog pomoćnika Franka Simatovića Frenkija, sud je 30. juna, posle ponovljenog sudjenja, proglasio krivim za pomaganje i podržavanje progona, ubistva, deportacije i prisilnog premeštanja Muslimana i Hrvata iz Bosanskog Šamca, koje su u aprilu 1992. počinile Crvene beretke.

Drugooptuženi Simatović (71) takodje je osudjen na 12 godina zatvora.

Optužbi da su odgovorni za brojne druge zločine u Republici Srpskoj Krajini i još četiri bosanske opštine, Stanišić i Simatović su prvostepenom presudom oslobodjeni.

U danas objavljenoj najavi žalbe, branilac Džordaš tvrdi da je raspravno veće pogrešilo kada je utvrdilo da je Stanišić pružio značajnu pomoć počinjenju zločina u Bosanskom Šamcu time što je prvo organizovao obuku Crvenih beretki i šamačkih Srba u kampu Pajzoš kod Iloka, u Hrvatskoj, a zatim ih uputio u Šamac, gde su počinili zločine.

Po odbrani, prvostepeno veće nije utvrdilo vezu izmedju obuke, sprovedene u martu i aprilu 1992., i zločina, uključujući ubistvo 16 Muslimana u selu Crkvina, 7. maja te godine.

Tim pre, istakao je branilac, što su u istoj presudi sudije utvrdile da ni Stanišić ni Simatović nisu komandovali jedinicom u trenutku počinjenja zločina, niti je kontrolisali.

Jedinica je, po presudi, posle dolaska u Bosanski Šamac iz Pajzoša bila potčinjena JNA.

Kao grešku u presudi, odbrana navodi i to što je tu činjenicu - da su počinioci bili pod komandom JNA - raspravno veće proglasilo "nebitnom" za utvrdjivanje da li je Stanišić pružio značajnu pomoć počinjenju zločina.

Nasuprot tome, zastupnik odbrane navedenu činjenicu smatra "ključnom" za utvrdjivanje da li je Stanišić zaista pružio pomoć zločincima.

Odbrana negira i da je Stanišić bio odgovoran za organizovanje i sprovodjenje obuke u Pajzošu i upućivanje Crvenih beretki u Šamac.

Ilustracija
Ilustracijafoto: Printscreen Al Jazeera

Sudije su, kako tvrdi branilac Džordaš, pogrešile i što nisu uzele u obzir da se u tim poslovima "Stanišićeva odgovornost razlikovala od Simatovićeve".

Obuka u Pajzošu, ni slanje jedinice u Šamac, po navodima odbrane, nisu mogle imati "značajan efekat na celinu zločina".

Stanišić ulaže žalbu i na zaključak iz presude da je unapred "znao da svojim delovanjem pomaže zločine", kao i da je bio svestan namere počinilaca.

Tom zaključku odbrana je suprotstavila drugi zaključak iz presude po kojem ni Stanišić, ni Simatović nisu bili članovi udruženog zločinačkog poduhvata, niti su delili nameru učesnika da se u Hrvatskoj i BiH počine zločini nad nesrbima.

Branilac, za razliku od sudija, tvrdi i da je pitanje Stanišićevih saznanja o brojnim drugim zločinima u Hrvatskoj i BiH "malo bitno ili nebitno" za utvrdjivanje da li je Stanišić znao zločine u Šamcu ili, prethodno, nameru počinilaca da ih počine.

Stanišić u žalbi tvrdi i da je kazna koju mu je sud izrekao preoštra.

Kao olakšavajuće okolnosti, koje sudije nisu uzele u obzir, odbrana navodi činjenicu da proces traje već 18 godina i da je Stanišić ozbiljno bolestan.

Odbrana smatra i da sudije nisu dale dovoljno težine Stanišićevom doprinosu oslobadjanju pripadnika Unprofora koje je za taoce 1995. uzela Vojska Republike Srpske, zarobljenih francuskih pilota, kao i američkog novinara Dejvida Rodea (David Rhode).

Branilac Džordaš naglasio je da je Stanišić ne samo dao doprinos postizanju mirovnog sporazuma u Dejtonu, nego i da je, tokom čitavog rata 1991-95, "saradjivao sa vladom SAD i medjunarodnom zajednicom u podršci miru".

Žalbu je, po izricanju presude krajem juna, najavila i odbrana Simatovića.

Ilustracija
Ilustracijafoto: Printscreen Al Jazeera

Stanišiću se u izdržani deo kazne priznaje 1.934 dana koje je proveo u pritvoru od prvog hapšenja 2003. godine.

Simatović je, kako piše u presudi, u pritvoru već izdržao 2.348 dana kazne.

Iz toga, po slobodnoj računici, proizlazi da je Stanišić odslužio pet godina i četiri meseca, a Simatović šest i po godina od izrečene kazne od 12 godina.

Stanišić i Simatović prvi su zvaničnici Srbije osudjeni nepravosnažno za zločine u BiH.

Proces Stanišiću i Simatoviću - uključujući prvo i ponovljeno sudjenje - najduži je u istoriji suda u Hagu.

Stanišića i Simatovića uhapsile su vlasti Srbije tokom operacije Sablja posle ubistva premijera Zorana Djindjića, 12. marta 2003. godine. Stanišić je prebačen u Hag 11. juna, a Simatović 30. maja te godine.

U prvom pojavljivanju pred sudijom, obojica su izjavila da nisu krivi.

Prvo sudjenje je počelo, posle jednog neuspešnog pokušaja, u junu 2009.

U maju 2013., Haški tribunal je prvostepenom presudom Stanišića i Simatovića oslobodio krivice.

Tužioci su uložili žalbu, a apelaciono veće Tribunala je u decembru 2015. poništilo prvostepenu presudu i naložilo novo sudjenje koje je počelo u junu 2017.

(Kurir.rs/Beta)

Prijavite se na newsletter.

Svakog dana besplatan pregled vesti na vaš e-mail.

* Obavezna polja

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...
track