DRUG LJUBE ZEMUNCA PIO URIN DA BI PREŽIVEO: Karanfil je bio najjači u Beogradu, a stradao zbog 20g heroina, 200 maraka i lančića

Karanfil Manojlović Fuka (48) likvidiran je u svom stanu u Mokroluškoj ulici u beogradskom naselju Mali Mokri Lug 12. januara 1997. godine.

Đorđević je osuđen na dvadesetogodišnju robiju, a Stefanovićeva je prvobitnom presudom osuđena na četiri godine.

Karanfil Manojlović Fuka je bio nerazdvojni prijatelj Ljube Zemunca i važio za najjačeg u Beogradu.

Bio je visok i imao je skoro 120 kilograma u najboljim danima, bio je gromada od čoveka. Znao je katkad da zubima uhvati kafanski sto s jednog kraja, da ga podigne i prenese u drugi deo kafane, naročito u kafani "Smederevo" na Zvezdari - pričali su svojevremeno Fukini poznanici.

Navodno, mnogi od kriminalaca su priznavali da ne bi smeli sa njim da se pobiju. Bio je jedan od poslednjih žestokih momaka starog kova koji je više držao do časti nego do života. Iako se bavio ne tako slavnim zanatom mnogo je više ljudi kojima je pomogao nego onih kojima je odmogao.

Pritvaran je više puta od 1978. do 1989. godine i, ali uvređeno je mišljenje da nije učinio ništa drastično. Te 1989. godine uhvaćen je u kupovini samo jednog grama heroina.

Od ulaska u zatvor, od prvog dana, branio se ćutanjem i neuzimanjem hrane. Odmah je smešten u samicu. Trideset dana nije pipnuo ni hranu ni vodu.

Kad god je komandir ulazio u samicu, zaticao ga je kako leži na leđima, zatvorenih očiju, odbijajući da odgovori na bilo kakva pitanja. Posle desetak dana naglo je počeo da mršavi. U pritvor je došao sa 115 kilograma, a posle mesec dana smršao je na oko 90. Počeo je povremeno da gubi svest, pa je prebačen na interno odeljenje Zatvorske bolnice. Nije hteo ni da se brije. Kopnio je i zapuštao se sve više. U bolnici je nastavio sa ćutanjem, spavanjem i neuzimanjem hrane. Ni pokušaji infuzije nisu urodili plodom, jer je i to odbijao.

Posle nekoliko dana provedenih u bolnici, saznalo se da u toku noći koristi urin sobnih kolega. Naime, u bolničkoj sobi, bila su na lečenju još petorica pritvorenika. Od njih je zahtevao da mu skupljaju mokraću u plastične čašice. Tako sakupljeni urin pio je noću, potajno. Time je i rešena zagonetka koja je kopkala lekare - kako je moguće da već treći mesec ostaje u životu, a da ne uzima ni vodu ni hranu. Apstinirao je i od kupanja. Nije vršio ni nuždu. Nepomično se topio i kopnio.

Posle tri meseca istražnog postupka, otpočelo mu je suđenje. Stražari su ga u invalidskim kolicima odveli u Treći opštinski sud. I na suđenju je ćutao, ne odgovarajući na sudijina pitanja. Pošto nije želeo da sam angažuje advokata, dodeljen mu je po službenoj dužnosti. Ni on nije mogao da obavi svoju dužnost, jer nije uspeo da sa njim ostvari bilo kakav kontakt. Sudija je zato odlučio da ga ponovo vrati u pritvor, odnosno u zatvorsku bolnicu.

Nastavio je Fuka tako i u naredna tri meseca. Posle šest meseci provedenih u zatvoru, imao je manje od 60 kilograma. Ponovo su ga odveli na suđenje, i opet isto. Glavnookrivljeni u tom procesu, onaj koji mu je zapravo prodao taj gram heroina, preuzeo je na sebe kompletnu krivicu. On mu se na suđenju obratio rečima: "Fuka, druže, ja sam kriv, nisi ti, samo reci da si kupio od mene. Daj, čoveče, nemoj da ubijaš sebe bez razloga".

Ni sudija nije bio ravnodušan: "Manojloviću, reci samo da li si zaista kupio od njega, ukinući ti pritvor". Fuka je, međutim, odbio da izusti ijednu reč. Međutim, sudija mu je odredio zatvorsku kaznu od 15 meseci i pustio ga na slobodu do pravosnažnosti presude. Tog trenutka Fuka je imao jedva četrdesetak kilograma. Posle pravosnažno potvrđene presude, otišao je u Padinsku Skelu na dosluženje još preostala dva-tri meseca. Tamo se pojavio prilično oporavljen, sa osamdesetak kilograma, pričljiv i "normalan".

Komandiri ga upitaše: "Dobro, Fuka, šta ono uradi čoveče?" Samo im je kratko uzvratio: "Fuka nikad nije bio p*zda i cinkaroš!"

(Kurir.rs)