Još jedan nezamislivi zločin desio se u Srbiji. Dečak od 13 godina sumnjiči se da je nožem ubio svog vršnjaka, druga s kojim je išao u isti razred.
Strašan zločin se dogodio u Niškoj banji, u potkrovlju kuće maloletnika za kog se sumnja da je nožem presekao vrat svom drugaru.
Ljudi koji poznaju osumnjičenog dečaka kažu "oduvek je bio mračno dete". Počinioce krivičnih dela koji imaju 13 godina zakon ne prepoznaje i ne postoje pravni elementi da se oni gone i osude. Isti slučaj je i sa dečakom koji je ubio decu i čuvara u Osnovnoj školi "Vladislav Ribnikar".
Zašto maloletnici postaju ubice? Da li je vreme da se menja zakon i da maloletnici krivično odgovaraju? Koji znaci ukazuju da se u detetu krije ubica?
Na ova i druga pitanja u emisiji Usijanje odgovaraju Aleksandar Radivojević, advokat, Snežana Repac, psiholog i Rajko Nedić, odgovorni urednik Kurira.
- Većina ljudi sa kojima smo razgovarali, a to su pre svega komšije, deda nastradalog dečaka i roditelji dece iz škole u koju je išao. Svi su saglasni da se dečak osumnjičeni za ubistvo čudno ponašao. Ovo nije klasičan slučaj zapuštene dece koja su problematična u školi. Interesantno je da se dečak osumnjičeni za ubistvo duže vreme čudno ponašao i da je nosio sa sa sobom satanistička obeležja knjige i brošure. Po rečima dede nastradalog njegov unuk bio mu je jedini izlaz u svet. Samo je sa njim komunicirao i pokušavao da ga izvuče iz te čudne priče. Čudno je da niko nije obratio pažnju na to - rekao je Nedić.
Radivojević je istakao da su sada nadležne pre svega psihijatrijske institucije, a da u krivičnom pravnom smislu on ne može odgovarati jer nema 14 godina.
- On je uradio to što je urado i pitanje je kako će se posledice svega toga ispravljati. Tu su nadležne pre svega psihijatrijske ustanove. Naše pozitivno zakonodavstvo postoji tek za lica starija od 14 godina. Pored krivičnog zakonika mi imamo poseban zakon koji reguliše krivična dela maloletnika. Država se trudi da to reguliše. Pravi se razlika od 14 do 16 i za lica od 16 do 18 i na kraju od 18 do ‚21. U krivično pravnom smisli njegovi roditelji ne mogu da se terete.
Repac je ocenila da se sva odgovornost ne može pripisati isključivo roditeljima.
- Prvo što povezujem sa slučajem Koste Kecmanovića jeste da je dete iz dobrostojeće porodice koja ga je pretpostavljam dobro vaspitavala i ja želim da verujem da je tako. Postoji jedna druga vrsta zanemarivanja. Nisu samo roditelji odgovorni već i zajednica, okruženje, država, institucije. Previše je senka smrti nadvila našu decu. Internet nosi velike opasnosti između ostalog i opasnost od sekti. Ne znači da je dete bilo u sekti, to će se tek utvrditi. Možemo da pretpostavimo da je on imao problem koji je uobličio birajući takvu neku simbnoliku koja kvalifikuje njegovo psihološko stanje.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
Bonus video:
