"NJEGOVA MAJKA ME JE UPOZORILA, A ONDA JE ŠTITILA SINA" Žrtva nasilja iz Sigurne kuće za Kurir: Nasrnuo je i na autistično dete, a horor je trajao 12 godina
Redakcija emisije "Crna hronika" u saradnji sa Sigurnom kućom, donosi ekskluzivne ispovesti žena žrtava nasilja. Među njima je i žena koja je dvanaest godina trpela fizičko, psihičko, seksualno i ekonomsko nasilje od strane svog emotivnog partnera, a onda je odlučila da svoju potresnu priču ispriča pred objektivom kamere Kurira.
- Upoznali smo se slučajno na autobuskoj stanici i krenuli smo zajedno da živimo i u početku nije bilo nekih problema, ali posle jeste. Posle sam ostala trudna, dobila dete sa njim i mislila sam da će da se promeni čim je došlo dete, da će da bude bolje, ali od toga nema ništa. Na početku veze sam odmah zatrudnela.
Žrtva kaže da je život izgledao isto od početka veze te da je nasilje počelo odmah, ali da je kap koja je prelila čašu bila poslednja godina koju je provela sa nasilnikom:
- On je patološki ljubomoran. Jedino sam se opušteno osećala kad ode na posao i onda sam mirna bez nekih stresova i takvih ispadica njegovog nasilja. Bukvalno, pred kraj dana već strepim kad treba da dođe s posla. Govorio mi je da sam ku**a, gde god sam radila, uvek je mislio da sam sa nekim, da na taj način dobijam posao ili šta već, zarad neke koristi, ali to naravno nije istina.
Ona kaže da je njeno samopouzdanje palo, a ne zna kako je nalazila snagu da se izbori sa ovom situacijom:
- Nadala sam se da će da ide na lečenje, ali odbio je jer se smatra da nije lud, da nije iz te priče, da jednostavno ne treba da se leči. Pio je abnormalne količine alkohola, donese kući i pije celu noć. Bilo je i lepih trenutaka, ne mogu da kažem da je bilo samo nasilje, ali uglavnom nasilje. Kratak period da ne pije, pošto njemu drhte ruke kad ne popije i to je već slučaj za lečenje.
Žrtva objašnjava da su udarci uglavnom bili usmereni u glavu, rebra, ali je bilo i seksualnog nasilje.
- Moji nisu ovde iz Beograda, tako da nisam im rekla, tek kasnije sam rekla. Njegova majka je videla to nasilje, ali negirala je, tačnije rekla je da nisam videla da te je udario ili tako nešto, jer brani sina. Ona je u suštini dobra žena, rekla mi je od početka da on nije za mene i da voli da pije. Ja sam mislila da može da uspe, ali nije.
Žrtva je objasnila da je neprestano od nasilnika dobijala izvinjenja, koja su postala samo fraza koja se ponavlja.
- Uglavnom nam nisu dolazili ni prijatelji, ni moji. Meni je branio čak i drugarice da dovedem i roditelje. Sve što je mogao je zabranio. Rekli su probaj da sačuvaš brak, ali od toga nema ništa. To je ona fraza zarad deteta, ali na kraju je dete istraumirano što smatram da sam delimično kriva što nisam ranije odustala od tog braka, nego je trajao 12 godina.
Dete žrtve ima nedefinisani autizam, a zbog trauma ne želi da vidi oca. Ipak, odnos majke i deteta je ostao dobar.
- On je jednom bio nasilan i prema detetu, ali ja to nisam videla jer sam bila na poslu. To je dete izjavilo socijalnom radniku. Ženama poručujem da odmah prijave nasilje, bez dileme. U mom slučaju je bilo i ekonomskog nasilja, on je zadržavao za sebe celu platu, a ja sam plaćala hranu, stanarinu... Psihičko nasilje takođe treba odmah prijaviti.
Žrtva kaže da je najbitnije to što je tačka stavljena na nasilje, a kaže da je kap koja je prelila čašu došla iz nasilje koje je svakako svakodnevno trpela:
- Desilo se to da isto kao i u prethodnim danima, bilo je nasilja naravno seksualnog, psihičkog i fizičkog, da sam ja morala da reagujem. Otišla sam u policiju odmah. Prijavila sam, ali oni nisu hteli odmah da dođu. Rekla sam da preti, da će mi izgaziti glavu kao zmiju, ali rekli su mi da se vratim kući i da ih zovem na fiksni. Kažu "mi ne reagujemo na pretnje", a onda posle toga sam se vratila kući i izašla na ulicu, srela sam neku ženu koja mi je pozajmila telefon, nisam imala kredit za fiksni i zvali smo u policiju. Čekala sam cele noći, a onda pozvala i glavnu policijsku stanicu da kažem da kolege neće da dođu.
Žrtva kaže da joj je sledeći poziv bila Sigurna kuća, a da se ovde sada oseća smireno i bezbedno:
- Ja sam u radnom odnosu, tako da ne brinem što se tiče finansija, dete ide u školu. Iznajmiću stan, živeću kao i do sada, što sam samo sama sa detetom. Dete je dobro, ponekad ima frustracije, ali okej. Sada sam opuštenija. Srećnija, bez stresa, bez nasilja. Samo još sa ovom pozajmicom da vratim i to je to.
Ukoliko vam je učinjena nepravda ili ste pretrpeli neki vid nasilja, možete nam pisati na e-mail: crna.hronika@kurir.rs. Otvoreni smo za ispovesti i spremni da vam pružimo podršku i pomoć.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs
