Kako god. Vreme je čudo. Nema se kud iz njega, a ne može se na njega uticati. Koliko god neko nešto da ubrzava - ili češći slučaj - usporava ili odlaže - ono što je naumio da ubrza/odloži, dogodi se tek kad mu dođe vreme.
Sledstveno će se i nedavno raspisani izbori - na koje sam huškao još pre i-ha-ha vremena - održati u svoje vreme, tako reći u pravi čas, dvadeset petog oktobra tekuće godine. (Treba li uopšte reći da su se na dan obznane izbornog datuma promptno oglasili dežurni numerolozi koji su u 25. oktobru videli: peti oktobar + 20).
Glavni takmaci na predstojećim izborima biće Visoka lista i Studentska lista, a koje će se još liste naći u izbornoj trci u očekivanju da se ugrade u pobedu jedne ili druge liste, to je verovatno poznato, ali mene interesuje. (Biće tu garant i listića spremnih k'o zapete puške da se ugrade u bilo čiju pobedu).
Na Visokoj Listi nije bilo (niti je moglo biti) iznenađenja, što se za Studentsku, dugo vremena u strogoj tajnosti držanu listu, uopšte ne može reći. Umesto jednog od više mesečnih liderskih usual suspects-a - Lompara i rektora Đokića - kao nosilac liste „Studenti pobeđuju“ pojavio se određeni Ilija Srđanović, za koga dodana obznane liste moja neznatnost nikad nije bila čula.
Prema informacijama moje interne obaveštajne službe zadužene za televizore, društvene mreže i podkaste, Lomparu je izbacivanje sa čelne pozicije studentske liste veoma teško palo. Što je donekle shvatljivo. Iako, navodno, nije imao nikakvih „ličnih ambicija“, Lompar je mesecima udarnički radio na srbointegralizaciji studentarije, nije žalio truda ni vremena, hodočastio je od televizora do televizora, selio se iz podkasta u podkast i na kraju doživeo trt Milojku.
Rektor Đokić je „vetiranje“ dostojanstveno podneo, uslikan je kako na nekom uličnom štandu daje potpise listi sa čijeg čela je uklonjen (ako je ikada tamo i bio, ako sve vreme nije služio kao puki „skretač pažnje“). Lompar se, međutim, na (za njega crnu) vest da neće biti studentski alfa predvodnik počeo ponašati kao uvređeni mladoženja, naravno na njegov visoko parni, visoko principijelni, integralistički način.
To što je Lompar (uslovno rečeno) izgubio, ne znači da srpski studentski integralizam nije pobedio. Kako se brzo pokazalo - i kako su režimski mediji još brže rastelali liste, (samo sa „obrnutim predznakom“) - i studentski novokandidat Srđanović ima veoma kosovsko zavetnu, svetosavsku, vidovdansku biografiju.
Napred potpisana neznatnost već ima spremnu prognozu rezultata izborne utakmice između srbointegralizma A i srbointegralizma B - umal’, grešna mi duša, ne napisah „hepatitis“ - koje će, suspensa radi, objaviti tek u našoj poslednjoj kolumni predizbornu ćutnju. A dotada - osim u slučajevima izbijanja težih predizbornih pičvajza ili biblijskih čuda - izborima se više neće zamajavati.
