Gornji naslov je zajebantska (turbo-folk) verzija nacističke devize Ein Volk, Ein Reich, Ein Führer. Znamo šta je (turbo)Volk, znamo i šta je Reich, ali šta je - Božo? Božo je Božo Prelević, advokat i društvenopolitički radnik ovdašnji koji se svojevremeno proslavio otkrićem „trećeg metka“ i izjavom da je Đinđić „ubijen jer se zamerio gazdama iz njegovog okruženja“.
Prelević se odnedavno hiperaktivirao u takozvanoj Skupštini slobodne Srbije, fantomskom telu koje nije ni pokret ni politička stranka, ni udruženje građana, ali koje si daje za pravo da soli pamet i kroji kapu opozicionim strankama i strančicama, sve to uz nesebičnu podršku televizora N1, sajta Nova.rs i lista Danas, na čijoj je jučerašnjoj naslovnici osvanuo ohrabrujući naslov - „Milov pad je nada za srpsku opoziciju“.
Osokoljen drugim uzastopnim Milovim strmopizdom, Prelević je gostujući u Pregledu dana ispalio pozamašnu količinu otrcanih opštih mesta žestoko zapaprenih političkom tupoumnošću. Evo jednog opšteg mesta. „Nema vremena da se odlaže dogovor opozicije o jednoj platformi i dva pregovarača - to je stav članova Skupštine slobodne Srbije, koji su apelovali na sve iskrene opozicione stranke, pokrete i građane da u pregovore, pod okriljem Evropskog parlamenta, stanu iza jedne platforme kako bi se izborili za prava građana i izgradnju evropske Srbije. Ako stvarno hoćemo da pobedimo ovu vlast, da građanima donesemo neku bolju Srbiju i neke kredibilne ljude na političkoj sceni moramo da se okupimo.“
A šta „kad se okupimo“? E onda ko biva... Kaže Prelević, „ne može biti sedam platformi i pedeset pregovarača“, što jeste fakat, ali je i opšte mesto. I vrapci pod strehom Skupštine slobodne Srbije znaju da (fantastična) ideja pregovora i jeste usvajanje izbornih pravila obavezujućih za sve.
Na pitanje pak novinara/ke a šta ako „neko iz opozicije ne stane iza platforme“, časa ne časeći, ne pitajući se koga li bi uopšte trebalo da zaboli qwrz za stav Skupštine slobodne Srbije, Prelević je „istakao“ da su „oni pozvali sve“ (koji „vi“, jebo ja vas, što reko Ćopić), a da „oni koji ne stanu imaju ideju da pomognu Vučiću“.
Kakva grandiozna dubara, kakvo lukavstvo seljačkog uma. Pazi sad. Ukoliko se drzneš pa „ne staneš“ iza platforme Skupštine slobodne Srbije - za koju se po čaršiji priča da je platforma Đilasove Stranke slobode, pravde (i borbe protiv pomora delfina u Biskajskom zalivu) - onda „imaš ideju“ da pomogneš Vučiću, što znači da si prodana duša, da ti neće rađati šenica bjelica i da ćeš rđom kapati dok ti je koljena. Mentalni sklop koji progovara iz Prelevića - i „gazda iz njegovog okruženja“ - do bljutavosti je razblažena (mada ne sasvim bezopasna) verzija mentalnog sklopa koji je lansirao devizu „jedan narod, jedna država, jedan vođa“ i u suštini je ćorak jer će prosečan srpski glasač ovako kontati - bolje Vučić u ruci, nego Božo (i „gazde iz njegovog okruženja“) na grani.
NE PROPUSTITE
