Milovan Jovanović: Orbanov savez za reformu EU
Foto: Kurir

stav

Milovan Jovanović: Orbanov savez za reformu EU

Lični stav

Unekoliko evropskih prestonica lideri 16 radikalno desnih partija iz 15 zemalja istovremeno su potpisali deklaraciju kao odgovor na debatu o budućnosti Evrope. Ovom deklaracijom pozivaju na reformu EU jer po njihovom mišljenju „EU, umesto da zaštiti Evropu i njeno nasleđe, ona sama postaje izvor problema i anksioznosti“. U zajedničkoj izjavi potpisnici su istakli da saradnja evropskih naroda treba da se zasniva na tradiciji, poštovanju kulture i istorije evropskih država, poštovanju judeohrišćanskog nasleđa Evrope i zajedničkim vrednostima koje ujedinjuju naše narode, a ne na njihovom uništavanju. Potpisivanju ovog dokumenta prethodio je sastanak Orbana, Salvinija i poljskog premijera Moravjeckog u Budimpešti 1. aprila u cilju formiranja saveza evropskih nacionalističkih snaga.

Među najpoznatijim strankama koje su 2. jula stale iza deklaracije su: Fides Viktora Orbana, poljska partija Pravo i pravda Jaroslava Kačinskog, italijanska Liga Matea Salvinija, francusko Nacionalno okupljanje Marin le Pen i španski Voks Santijaga Abaskala.

Vođa italijanske Lige Mateo Salvini saopštio je da je njegova stranka potpisala dokument o vrednostima koji prikazuje budućnost Evrope zasnovanu na slobodi i identitetu, umesto na birokratizaciji i standardizaciji. Najmoćniji političar Poljske, šef nacionalističke vladajuće stranke Pravo i pravda Jaroslav Kačinski, rekao je da deklaracija podržava one koji žele da održe evropsku tradiciju kao i heterogene evropske nacije, ali uz istovremenu institucionalizaciju ekonomske saradnje i slobode kretanja.

Od 16 stranaka koje su potpisale Povelju, osam pripada političkoj grupi Evropskih konzervativaca i reformista (ECR), a sedam grupi Identitet i demokratija (ID). Mađarski Fides je donedavno pripadao Evropskoj narodnoj stranci (EPP), ali trenutno nije deo nijedne grupe. Nakon napuštanja EPP, mađarski premijer Viktor Orban ima dodatni motiv i učiniće sve da izgradi novi desničarski blok u EU parlamentu.

Međutim, brojne prepreke stoje na putu realizacije ove ideje, međusobne razlike, rivalitet i, svakako najznačajnija, odnos prema Rusiji. Salvini, Orban i Le Pen se zalažu se za tesne veze sa Moskvom, dok se Kačinski tome izričito protivi.

Matematika pokazuje da, kada bi se sve partije potpisnice udružile, mogle bi formirati treću najjaču grupaciju u EU parlamentu. Najveću štetu u tom slučaju bi pretrpela grupacija Evropskih konzervativaca i reformista (ECR), u kojoj je poljska stranka Pravo i pravda najbrojnija, i savez Identitet i demokratija (ID), koji okuplja stranke krajnje desnice. Ovo nije prvi put da evropske desne populističke partije pokušavaju da se udruže u jedinstveni front. Uoči izbora za EU parlament 2019. godine, kampanju pod nazivom ujedinjenje „suverenističkih“ partija vodio je Stiv Benon, bivši savetnik 45. američkog predsednika Donalda Trampa. Ta operacija je propala, jer su italijanska Liga, poljski Pravo i pravda i mađarski Fides odlučili da ne menjaju svoje saveze.

Da li će ovoga puta biti drugačije, verovatno ćemo saznati već u septembru, za kada je najavljena konferencija potpisnika Povelje u Varšavi.

Prijavite se na newsletter.

Svakog dana besplatan pregled vesti na vaš e-mail.

* Obavezna polja
track