FAMOZNO SVETISLAV BASARA: PROTIVPOŽARNI BAKAREC
Foto: Marina Lopičić

kolumna

FAMOZNO SVETISLAV BASARA: PROTIVPOŽARNI BAKAREC

Lični stav

Znate li kakva je (jedna od mnogih) razlika između Italije i Srbije? Italija ima Leonarda iz Vinče, Srbija ima deponiju u Vinči, koja je nakon što se zapalila, postala opsesivna medijska, ali i politička tema. Neki bi cinik mogao reći - deponija u Vinči je postala srce Srbije. I znate šta, ne bi cinik mnogo ni pogrešio.

Rekosmo da ni zapaljeno đubre nije moglo proći bez žestoke politizacije. Majke opozicione invencije - inače majstori za proizvodnju pičkinog dima - videle su šansu da oblake dima koji su se nadvili nad prestonom megakasabom preusmere na Prezidancijalni čardak i da srpskom narodu i senatu pošalju jasnu poruku - „pa je l’ vidite vi ko vas truje“ - posle koje bi, je li, trebalo da usledi Visoki strmopizd.

Ni Imperija, međutim, nije sedela skrštenih ruku. Momentalno je uzvratila udarac, a u ulozi udarnika se pojavio multiudarnik Nebojša Bakarec, koji je izjavio (tvitovao?) da je deponiju zapalio - Ðilas. Da bi tetlemanluk bio kompletan, Ðilas je sa indignacijom demantovao umešanost u piromansku rabotu.

Ovde prestajemo da pričamo o deponiji - prepuštamo posao vatrogascima - i prelazimo na temu naše današnje kolumne, divna stvorenja poput Bakareca, na čija nejaka pleća pada lavovski deo odgovornosti za involuciju u kojoj fermentiramo kao vinčansko đubre. Cinik bi rekao, šta će ti ono „kao“.

Bakarec je reprezentativni, ali najniži ešelon - stoga i najlakši za analizu - takozvane stalne postavke političkog sistema srpskog burazerskog pluralizma, u kom su - nemojte sad pasti na dupe - famozni srpski tirjani samo epizodisti i potrošni materijal.

Za razliku od Bakareca, koji žudi za centrom pažnje, ostali članovi stalne postavke daju sve od sebe da - ako se drugačije ne naredi - ostanu što niže ispod radara i da tako, sedeći ispod radara, prenose srpske tirjane s kolena na koleno.

Imate u trenutnoj nomenklaturi dilbera koji su počeli kao Titovi omladinci, koji su bili Miloševićevi i Koštuničini omladinci, koji su trenutno Vučićevi omladinci (trećeg doba), koji će - kad opozicija dimom s deponije strmopizdi Vučića - biti omladinci bilo kog Murte koji se uspentra na vlast i koji će - kad pandrknu - naći način da postanu omladinci neke zagrobne sanđame.

Stvar je prosta ko pasulj. Sistem je takav da srpski tirjani ne mogu da funkcionišu bez članova stalne postavke - profesionalnih lupadžija, muljatora, prodavaca magle i zanosača muda - dočim članovi postavke odlično funkcionišu sa svakim tirjaninom, samo što s protokom vremena moraju da rade brže, jače, bolje. Nije, recimo, da Bakarec nije bulaznio i dok je bio u najnižem Koštuničinom ešelonu, ali vremena su se promenila, pa je morao da mu ga da i po naučnoj fantastici.

Naravoučenije je da srpski tirjani - i srpske tiranije - ne bi mogli opstati bez članova stalne postavke, problem je što se toj sorti ne može doakati jer joj i samo ime kaže da je stalna. Moja neznatnost, inače, misli da su vinčanski požar izazvale brljotine decenijama gurane pod tepih.

Prijavite se na newsletter.

Svakog dana besplatan pregled vesti na vaš e-mail.

* Obavezna polja
track