FAMOZNO SVETISLAV BASARA: Animistan
Foto: Marina Lopičić

kolumna

FAMOZNO SVETISLAV BASARA: Animistan

Lični stav

Pre neki dan smo razmatrali slučaj Boškića Obradovića, koji je opozicionim mačkama s jebališta poručio da - kane li pobijediti Vučića - neizostavno moraju učiniti ono što je dvehiljadite godine učinio DOS, što će reći da kao pobedonosnog kandidata zapandrče „nacionalistu“, što će reći - njega, Boškića.

Ako ostavimo po strani to što je Koštuničina pobeda u suštini bila (po svemu sudeći definitivni) poraz liberalno-demokratskih snaga u Srbiji - a neke je i glave koštala - videćemo da Boškić nije izuzetak u vlaškomagijskom i animističkom shvatanju politike, nego gvozdeno pravilo.

Pre nego što zađemo u sitna crevca, hajde da obnovimo gradivo. Prema vlaškomagijsko-animističkom shvatanju politike, života uopšte, stvar koja se dogodi na jedan dan, nužno se mora dogoditi na isti dan sledeće godine. Uzmimo primer iz takozvanog života. Devetog marta devedesete, Miloševićev režim se našao na ivici kolapsa, što je majke tadašnje opozicione invencije navelo da za sledeći deveti mart zakažu demonstracije koje će - ako ga baš i ne strmopizde - Miloševićev režim dovesti još bliže kolapsu.

I tako jedno pet-šest puta, što reko Haso. Nekoliko puta se pokušalo i vidovdanskim saborima, ali Vidovdan je bio na Miloševićevoj strani. Jbg, on ga je i lansirao.

Nešto slično - u stvari isto - događa se i ovih dana. US Army se povlači (ili se već povukla) iz Avganistana (ne znam koji je qwrz tamo i tražila), što je bio razlog za trijumfalnu euforiju u Teheranu, Alepu, Rijadu i beogradskom Kitaj Gorodu.

Prva se oglasila nadaleko čuvena majka geopolitičke invencije i političar opšte prakse Veljko Odalović, koji je SNiS - obznanio biser - misao velikih ljudi, citiram „Amerikanci gde god su bili, odatle su se i povukli“. Odalovićeva računica je prosta ko pasulj, maltene ko Boškićeva - ako su se povukli iz Avganistana, povući će se i sa Kosova.

Zvanični Beograd je mudro oćutao - verovatno mu je tokom decenija došlo iz dupeta u glavu da Vašington, doduše, ne reaguje ljutito na seirenja zemalja Četvrtog sveta nad njegovim brljotinama, ali da sve pomno beleži, pa kad za to kucne čas ispostavlja paprene račune.

Zabludno pomislivši da moj ekskaradušmanin Ðole Vukadinović već sedla Antonića da bi - kad se Ameri povuku - na njemu pobedonosno ujahao u Prištinu, pohitah na sajt NSPM. Kad tamo - ni mukajet. Tamo je Breaking News bilo protestno pismo nekakve „Otadžbine“ upućeno episkopu Sergiju - umal’, grešna mi duša, ne napisah Jesenjinu - zbog neodmerenih hvalospeva Visokom potpisniku Briselskog sporazuma.

Karakteri iscuriše, valja mi stvar privoditi kraju. Šta ja, dakle, mislim? Hoće li se Amerikanci povući sa Kosova? Sasvim je sigurno da jednog dana hoće. A kad će? Tu sam ko Ðekna - ne znam. Sumnjam da i oni znaju. Odalović smatra da će povlačenje biti prilika da se Srbi i Albanci (i drugi), kad Amerikanci odu, dogovore šta će i kako će. Ali da je to bilo moguće, Amerikanci ne bi ni dolazili.

Prijavite se na newsletter.

Svakog dana besplatan pregled vesti na vaš e-mail.

* Obavezna polja
track