Najnovije vesti

FAMOZNO SVETISLAV BASARA: Zaupokojni protokol
Foto: Marina Lopičić

kolumna

FAMOZNO SVETISLAV BASARA: Zaupokojni protokol

Lični stav

Mnogo se prašine u Srbiji i srpskim zemljama - i mnogo sprdačine u nesrpskom i antisrpskom svetu - podiglo prigodom svečanog dočeka Borata Krivokapića na BG aerodromu zbog neprotokolarne odevenosti dočekivača, u datom slučaju poljoprivrednog popečitelja Nedimovića, koji je visokog gosta dočekao u drljavim farmerkama i mantilu nalik na poštarski. Odsustvo kravate i ne pominjati.

Bila je to sjajna prilika za plasman čitavog jednog mnoštva teorija zavere, od kojih je u svakoj bilo po zrnce istine. Šta ono onomad rekosmo: biti paranoičan ne znači ne biti u pravu. To je bilo neizbežno. Protokoli su i ustanovljeni upravo zato da bi se teoretičarima zavere zapušila usta.

Uzdržaću se od analize teorija publiciranih po srbskim novinčinama i portalima i ograničiću se na usmenu tradiciju - na komentare klijentele i pajtaša iz moje kafanice. Sve je jasno ko dan, rekao je jedan gledajući svečani doček na televizoru (bez tona). Namera je, obrazložio je, da se Krivokapić javno ponizi i da se postavi na svoje (nisko) mesto u srpskom svetu.

Time što je na doček - umal, grešna mi duša, ne napisah u sačekušu - poslalo ministra poljoprivrede, Visoko Mesto Krivokapiću u stvari hoće da kaže da je seljak, a ministrovim autfitom odašilje poruku da je Boratu mesto na buvljaku ili - u boljem slučaju - u kineskoj radnji.

Usledila je kontrateorija. A, neee, nemaš ti pojma, uskliknuo je teoretičar br 2. Ultrakežual autfit je u stvari izraz rodne bliskosti - umal, grešna mi opet duša, ne napisah rodne ravnopravnosti - i bratske opuštencije: time hoće da se kaže da „nama“ prilikom dočeka braće nisu potrebne trule zapadnjačke protokolarne kerefeke. To je bio samo uvod. Ne sumnjam da su posle u VIP salonu dočekivač i visoki gost uturili jedan drugom prste u dupeta.

A šta ja kažem? Protokol, fakat, jeste flagrantno prekršen, i to na seljački način, ali, s druge strane - sensu stricto, što bi rekli filozofi - držim da je kao politički diletant sui generis Krivokapić dočekan onako kako u jednom dubljem smislu i zaslužuje - diletantski.

U jednom još dubljem smislu, na beogradskom aerodromu pojavila se samo polovina, možda čak i jedna trećina političkog Krivokapića. Njegovu drugu polovinu (ili dve trećine) Amfilohije je odneo u grob. To što Krivokapić i dalje predsedava CG vladom, ne počiva na njegovom autoritetu, još manje na legitimitetu, ponajmanje na uspomeni na Amfilohija, nego je posledica svojevrsne pat-pozicije na crnogorskoj političkoj sceni.

Da je počem Krivokapićev mandatar i ktitor Amfilohije još živ, drugu bi pesmu pevao srbski protokol. U tom slučaju kompletnog Borata u Surčinu sačekala bi - kao što je po protokolu i trebalo da ga sačeka - premijerka Brnabić odevena u frak, a može biti i Visoko Mesto lično. Zašto bi to tako bilo? Eh, zašto. Zato što ti, kad mu staneš na žulj, Amfilohije održi zaupokojni moleban.

Prijavite se na newsletter.

Svakog dana besplatan pregled vesti na vaš e-mail.

* Obavezna polja
track