FAMOZNO SVETISLAV BASARA: Nešto između
Obratite pažnju na biser Rotopalankinog naslovništva - „Beograd između mogućih sankcija Srbiji i Rusiji“. Pokušajmo razmotriti šta je naslov hteo da kaže tako da to zvuči trogatelno i napeto, a da opet ništa ne kaže u večnom Rotopalankinom strahu da će - samo li nešto konkretno zucne - dobiti po pičci.
A šta ja kažem - jesu li sankcije Srbiji i Rusiji moguće? O, da. Moguće su. S tim što - budu li te uvedene - Srbija, na svoju veliku žalost, neće biti „između“, na poziciji koju najbolje voli, nego „usred“ sankcija.
Stvar je, dakle, kristalno jasna. U mesecima koji slede, Srbija će u jednom momentu biti stavljena pred prost izbor „ili si s nama, ili sa njima“, izbor koji u unutrašnjoj politici najbolje voli, ali koga se u spoljnoj kloni kao đavo krsta.
Jasno kao dan. Ali Politikina novindžika - možda neka buduća Ljilja Smajlovićka - čvrsto uverena da „mi možemo i ono što ne možemo“, piše kako se, citiram, „čini da je jedina moguća pozicija Beograda da ne uvede sankcije Rusiji i ne naruši tradicionalno prijateljstvo, ali i da na svaki način izbegne da se sama Srbija nađe na meti sankcija“.
Lična procena: verovatnoća da Srbija ni po cenu uvođenja sankcija sebi neće uvesti sankcije Rusiji ide do 85% - u tom pravcu je goni inercija tradicije katastrofalnih odluka - mada ni preostalih 15% verovatnoće nisu za baciti.
Stvari, dakle, treba razmotriti hladne glave (i hladnog srca), što je u Srbiji, u kojoj se najčešće misli guzicom, poprilično nemoguća misija. Stoji da je Rusija za većinu Srba „bratska zemlja“, stoji da Rusija „brani naše nacionalne interese“ (čitaj Kosovo), stoji takođe da smo energetski zavisni od Matuške, ali u mesecima, verovatno i godinama, možda i decenijama koje slede Rusija će biti isuviše zauzeta odbranom sopstvenih nacionalnih interesa da bi se bavila našim, a majkama srpske energetske invencije, sa usual suspectom Koštunicom na čelu, treba postaviti neprijatno pitanje: zašto su dozvolili da Srbija dospe u energetsku zavisnost od samo jednog snabdevača, ma koliki nam on bio prijatelj.
Idemo dalje. Bez obzira na ishod ratnih operacija u Ukrajini - koji je na vrlo dugačkom štapu jer ni Putin ni Ukrajinci neće tek tako odustati - svima, osim beogradskom Sputnjiku, NADA-i, POKS-u i JOKS-u, jasno je kao dan da je Rusija izgubila medijski rat. Za osam desetina ovog sveta, kakav god on bio, Rusija je postala „sila mraka i haosa“ i zadugo će to ostati, a kako stvari stoje, davaće sve od sebe da bahatošću i bezobzirnošću dodatno ocrni sopstveni lik na toj crno-beloj slici. Sve države koje se svrstaju uz Rusiju - od kojih, za razliku od nas, većina neće imati izbora - biće smatrane članicama „osovine zla“, svejedno što nikakvo zlo neće počiniti.
Nije tu samo problem - mada jeste najveći - ekonomska katastrofa, problem je - za nas možda i nerešiv - izopštenost iz tokova savremenog sveta. Kako god stvar završi, Rusija ima potencijal da se ponovo vrati u svet. Za nas nisam siguran. U stvari, siguran sam.
"NEĆE ME POBEDITI, TO SAM VAM REKAO JOŠ PRE DESET GODINA" Vučić poslao snažnu poruku iz Subotice: Sam ću da odem! (VIDEO)