Još sam pod utiskom ponovnog hapšenja Darka Šarića i grupe ljudi, uključujući i sudiju Apelacionog suda, na osnovu istrage koja je u Srbiji sprovedena u saradnji sa dvema evropskim institucijama, Jurodžastom i Evropolom. No, ipak bih se vratio na moj prvobitni plan za pisanje teksta, u kome dajem viziju spoljne politike koju bi Srbija, tj. država konačno morala da uobliči i izađe s njom hrabro pred svoje građane.
Ta politika je, jasno i glasno: Srbija u Evropskoj uniji, uz pun zaokret spoljne politike ka potezima koje vuče EU. Treba, takođe, stalno imati u vidu da su ti spoljnopolitički potezi EU uvek proizvod konsenzusa, tj. pune saglasnosti 27 zemalja, i da su vrlo pažljivo vagani, odmereni i strateški, kao i u ovom konkretnom slučaju napada Rusije na Ukrajinu.
Vladavinu prava u Srbiji zasad, za potrebe ovog teksta, ostavljam po strani, ali znajući zemlje EU i njihova pitanja koja nam upućuju, verujem da ćemo i tu morati mnogo više pravih rezultata da pokažemo, poput ove saradnje s Jurodžastom i Evropolom koju sam pomenuo.
No, vratimo se na spoljnu politiku. Izlazak pred građane Srbije s novom politikom pod radnim naslovom „Srbija snažno uz EU” nužan je u četiri pravca.
Prvi je kroz Narodnu skupštinu, koja konačno, nakon prevremenih izbora, odslikava verno raspored političkih aktera, gde se vide i oni koji imaju viziju Srbije za deset godina, ali i oni koji su na račun ukrajinske krize i proruskog sentimenta zadobili u foto-finišu kampanje još neki procenat na izborima.
Drugi pravac izlaska pred građane je kroz medije, naročito kroz Javni servis, gde je neophodno promeniti narativ, otvoreno govoriti o izazovima pred kojim je Srbija, ali i odslikati verno agresiju Rusije na Ukrajinu.
Treći pravac je kroz jasne poruke predsednika, koji ne sme preuzimati ulogu nekoga ko stalno priča o pritiscima Zapada, već mora pojasniti kako izgleda politika Srbije, a tu nema mesta priči o pritiscima. Neophodno je da čujemo rečenicu da Srbija nije pod pritiskom Zapada nešto uradila, nego da je prepoznala svoj najbolji interes i da je jasno izabrala politiku EU, koju će slediti bez iznenađenja, naravno, ne umanjujući sopstvenu suverenost i čuvajući svoje nacionalne interese. Prilika za to je već u inauguracionom govoru predsednika koji se ubrzo očekuje.
Četvrti pravac, možda i najznačajniji, jeste kroz jasne poruke buduće vlade, koja bi trebalo da bude brzo formirana, a ne u poslednjem trenutku. Vlada mora već u ekspozeu budućeg premijera ili premijerke jasno reći da je punopravno članstvo naše zemlje u EU nacionalni interes Srbije. Tu rečenicu ne mora izmišljati, već je može pročitati iz Strategije nacionalne bezbednosti, koju je vlada usvojila 2019. godine, a izradilo ju je Ministarstvo odbrane.
Nedavno usvojeni dokument Evropske unije Strateški kompas daje nam nove pravce razvoja zajedničke evropske bezbednosti i dobro bi bilo da Srbija ovog puta predvidi poteze svojih partnera iz EU i da se uključi na vreme u ovaj pre svega mirovni, a sve više i bezbednosni projekat evropskih zemalja i partnera EU u svetu.
Da ponovim, kako bi narod razumeo, neophodno je da svi najviši državni organi, od predsednika, buduće vlade do predsednika Narodne skupštine, jasno i nedvosmisleno kažu građanima kako izgleda svet oko nas, da pojasne da su lažne vesti lažne, da su mnogi zarad svog ili tuđeg interesa prenosili neistine i obmanjivali javnost godinama, pa i decenijama. Neophodno je podići svest o tome šta nosi odbijanje Srbije da, nakon vrlo promišljenog i dobrog glasanja u Generalnoj skupštini UN i u UNESKO, gde smo se svrstali uz svoje evropske i američke partnere i jasno osudili agresiju Rusije, usaglasimo spoljnu politiku u još većoj meri sa spoljnom politikom EU i uvedemo sankcije koje su u proteklim nedeljama sukcesivno uvođene vlastima u Rusiji kako bi se sprečili ratni zločini koji se čine u Ukrajini, kao i humanitarna kriza.
Nema mnogo prilika da se zemlja poput Srbije, sa ovako bogatom istorijom, ali i vrlo svežim iskustvom o ratu, uvede u mirnije i stabilnije vode, sada je ta šansa, prozor je otvoren, a s pravom postavljam i pitanje - kad ako ne sad?
Milan Antonijević, pravnik
NE PROPUSTITE
