Kao Švaba tra-la-la... Tako narod kaže za onoga što stalno isto priča, ne čekajući povod, i ne vodeći računa o prilici.
Kao Ćuta o „Rio tintu“.
Da se razumemo, zaštita životne sredine mora da bude jedan od prioriteta svake politike, i vladajuće i opozicione. Uostalom, videli smo to prošle godine, kada je Vlada posle protesta građana zaustavila istraživanja „Rio tinta“ u Jadru. Ali ekologija ne može da bude jedina politika ni vlasti ni opozicije. Zapravo, može, kao što je to slučaj sa Ćutom i njegovim društvom, samo što onda imamo ono čemu svedočimo ovih dana - Švabu koji vrti svoje tra-la-la.
Svet je na ivici nuklearnog rata, ekonomska kriza drma planetu, Evropa već sad cvokoće zbog zime koja će doći za pola godine, hrane će biti, a možda i neće, ni kod nas ni u svetu, a Ćuta najavljuje nove proteste zbog „Rio tinta“, na koji je, uzgred, Vlada Srbije stavila tačku!
Tako pre izbora, tako za vreme izbora, tako i posle...
Niz stvari koji može da nam dođe glave pre rudnika litijuma svakim danom je sve duži, ali Ćuta ne jebe živu silu - „Rio tinto“ ga je za manje od godinu dana sa biroa za nezaposlene uveo u Narodnu skupštinu, na poslaničku platu, i on konja koji pobeđuje neće da menja!
Ali sva je prilika da mu je neko rekao da malo počne da šara, pa je Ćuta proširio lepezu svojih ideja. I odmah je nanišanio visoko:
- Na građanima Srbije je da spreče namere predsednika Vučića, kako bi se od uništenja sačuvali voda, zemlja, vazduh i ljudi koji nas hrane... On će i dalje sam odlučivati o krucijalnim odlukama kao što su (ne) uvođenje sankcija Rusiji i odnos prema velikim silama - poručio je.
Šta je Ćuta hteo da kaže?
Da treba da čuvamo vodu, zemlju i vazduh? Dobro, to znamo... I šta još? Da treba i on da se pita oko „ (ne) uvođenja sankcija Rusiji i odnos prema velikim silama“?
Da li smo dobro razumeli?
Valjda jesmo... Reč je o pitanjima od velikog značaja, i sasvim je normalno da se takve odluke donose posle rasprave u kojoj će učestvovati sve stranke, i one koje su na vlasti i opozicione. Ćutin zahtev da se i on pita, dakle, formalno je savim opravdan.
Pa u čemu je problem?
Rat, evo, traje devedeset i kusur dana, da li je neko od vas za sve to vreme čuo šta Ćuta o tome misli? Devedeset i kusur puta je imao priliku da iznese svoj stav o sankcijama, i ratu u Ukrajini uopšte, ali Ćuta je ćutao. Ali sad zamera Vučiću što će „sam odlučivati“. Uzgred, nije u tom ćutanju bio sam: dobar deo srpske opozicije ne izjašnjava se o ratu u Ukrajini. Neki zato što se boje inostranih sponzora, drugi jer „Vučić sam treba da snosi posledice svoje politike“, a svi zajedno što pojma nemaju šta treba da kažu.
To pitanje, prosto, prevazilazi njihove kapacitete... Ali, rekosmo, u donošenju odluka koje će imati posledice po celu državu (a ne po Vučića!) svi treba da učestvuju. Šta je onda sporno? To što Ćuta - kao i u slučaju (završenom!) „Rio tinta“ - kuca na otvorena vrata! Jer predsednik Srbije Aleksandar Vučić nakon susreta sa nemačkim kancelarom Olafom Šolcom u Berlinu početkom maja poručio je da će o zahtevu da se Rusiji uvedu sankcije „razgovarati sa svima“.
Ćuta, dakle, nema šta da brine, biće pitan.
Živi nismo da čujemo šta će da kaže. Mada... da se naslutiti.
„Kad je reč o sankcijama Rusiji, ja mislim da treba zabraniti ‘Rio tinto’!“
N. N.
NE PROPUSTITE
