Skoro pre dve decenije, 3. marta 2004, lider DSS Vojislav Koštunica formirao je vladu i portfelj unutrašnjih poslova poverio Draganu Jočiću. Propagandni aparat suprotstavljene (u svakom pogledu) Demokratske stranke iskopao je iz arhiva kojima je do tada gospodario da je Jočić u mladosti učestvovao u nekakvoj krađi cigareta iz trafike, pa je pokrenuo kampanju protiv njega i protiv Koštunice. Dan kasnije izbio je na Hilandaru požar apokaliptičnih razmera, zapretivši da u pepeo pretvori i riznicu, u kojoj su pohranjeni predmeti i spisi od neprocenjive važnosti za istoriju Srba... To, međutim, nije omelo novinare-jurišnike da Jočića, zabavljenog kao i ostali ministri organizovanjem gašenja vatre na Svetoj gori, presreću raspitivanjem za greh iz mladosti.
- Pitate me za trafiku, a Hilandar gori - brecnuo se Jočić i taj je njegov odgovor medijska mašinerija pod komandom čoveka kojeg su neprijatelji zvali Lakirana Bubašvaba (prijatelje nije imao) proglasila za sinonim za izbegavanje odgovornosti. Dan-danas pojedini kolumnisti citiraju ovo u tom značenju... Vreme je da im se kaže da siđu s trafike i Jočićevog qwrca.
Jer držanje u fokusu pažnje jebene trafike dok je srpsku svetinju proždirala vatra jeste bilo vrlo pogrešno i neodgovorno. I glupo. Otprilike kao izricanje kazne za nepropisno parkiranje ambulantnim kolima zaustavljenim da prime pacijenta...
Čemu ovo podsećanje na dečje doba srpskog višestranačja, pitaće se neki.Pa zato što još iz toga doba nismo izašli, nego neki još seru u pelene.
Recimo, Radomir Lazović iz Ne davimo Beograd, koji je dan posle krvavog nasilja na severu Kosova u Skupštini - citiramo Novu - rekao da su „autobusi namenjeni za dečje ekskurzije iskorišćeni za kontramiting.
- Mislim da je to nedopustivo. Ako ste ljudi i imate malo ljudskosti u sebi, vi ćete nam otkriti koliko je autobusa skrenuto sa ekskurzija - rekao je on.“
(Notirajmo ovde jednu zanimljivu pojavu. Pošto se Nova upisala u istoriju ljigavštine tabloidnog novinarstva naslovom: „Škole masovno otkazuju đačke ekskurzije, sve zbog Vučićevog mitinga: Deca su se radovala, a sada plaču, za njih nema autobusa“, brigu za našu decu izrazio je i zagrebački Jutarnji list: „Nečuveno: Djeca diljem Srbije u suzama: ‘Žao nam je, ove godine nema ekskurzija, Vučić je uzeo sve autobuse’“.)
Da razjasnimo: otkazivanje ekskurzije nepopularno je i kod đaka i kod njihovih roditelja. Dešava se iz raznoraznih razloga. Naravno, ne znači da se o tome ne može govoriti i u Skupštini u svrhu pridobijanja novih glasača, mada je računica problematična - dok deca koja su ostala bez izleta dorastu do biračkog spiska, Lazovićevu političku karijeru prekriće ruzmarin i šaš... No, dobro. Tema je, dakle, legitimna. Ali tajming!
Tajming odaje odsustvo odgovornog odnosa prema javnim stvarima (res publica). Notirajte svaku dečju suzu, pa sudite Vučiću ako treba, ali ne dodijavajte sada! Ili ćemo iz činjenice da uporno odbijate da iznesete svoj stav o Kosovu zaključiti da to nije iz straha da ćete se zameriti ili strani pokroviteljima ili narodu, već da nikakav stav i nemate. Da vas nije briga!
Pa ćemo to uzeti u obzir na sledećim izborima.
N. N.
NE PROPUSTITE
