Sve im je to Džoni Štulić lepo napisao, ali kao i ostali koji misle da su pokupili svu pamet sveta, oni slušaju samo sebe. Od Azre jedino ako su zapamtili „Budi mi silan i dobro mi stoj“, novotalasnu verziju izreke „U se, na se i poda se“...
A Džoni ima i ovakav stih: „Raspolagati tuđom mukom nije mala zajebancija“.
Umesto kroz pesmu, na teži način su to naučili organizatori uličnih šetnji i protesta. Zato sada najavljuju tročasovnu blokadu Beograda i stajanje na raskrsnicama u Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu. Moraju tako...
Njihovim pozivima, sve dramatičnijim i sve nemaštovitijim, ne odaziva se broj građana dovoljan da bi predstavljao relevantan politički faktor. Ma koliko mediji koji ih podržavaju bili neodređeni, govoreći o „desetinama hiljada ljudi“, činjenica je da se s tim brojem ne može ništa. Poređenja radi, na protest protiv reforme pravosuđa u Izraelu samo u Tel Avivu, koji ima pola miliona stanovnika (četiri do pet puta manje od Beograda!), izašlo je 95.000 ljudi. Na opozicionom protestu u Varšavi (1,7 miliona stanovnika) bilo je - pola miliona! U Beogradu samo još što filmove ne prikazuju pre početka šetnje, ali džabe.
Istina, ni ove „desetine hiljada“ nisu malo. Neposredno posle masovnih ubistava u „Ribnikaru“ i mladenovačkim selima građane je pozvao deo opozicije da izlaskom na ulice pokažu tugu, saučešće porodicama i protivljenje nasilju u društvu, i oni su izašli čista srca. Uveče su na N1 i Novoj S saznali da su demonstrirali tražeći da se oduzmu frekvencije Pinku i Hepiju, da se dovede novi REM koji će ih dodeliti njima, N1 i Novoj, da se ukinu svi tabloidi osim Nove i da se smene ministar policije i šef BIA!
Ima ona scena iz „Maratonaca“ kada Bata Stojković čita navodni Pantelijin testament, a ostali odmah shvate da ga je on, Laki, i pisao, jer je jedini dobitnik baš on. Tako je i sa ovim zahtevima - jasno je da ih je sastavio Dragan Šolak, jer sva korist od desetina hiljada pari izlizanih đonova ide samo njegovom poslovnom carstvu.
I šetalo se, nije da nije: jedne nedelje, druge, treće... I ništa. Pa su organizatori protesta, izvođači Šolakovih radova, shvatili ono što je Džoni Štulić odavno znao kad je napisao pesmu s početka, u kojoj je i stih - pitanje svih pitanja: „kamo dalje, rođače?“
„Šta dalje s protestima?“
Odgovora je raznih. Između ostalog, predlaže se „građanska neposlušnost“, kao da niko više na pamti kako je DOS u Nišu pre 5. oktobra pozvao građane da ne plaćaju struju, a kad su došli na vlast, istim tim građanima koji su ih poslušali poslali su sve zaostale račune... Većina se ipak u početku priklonila stavu Hadži Nenada Maričića, koji je, citiramo: „poručio u ime organizatora da očekuju da vlast do kraja sledeće nedelje ispuni sve zahteve, a da će, u suprotnom? ‘protesti dobiti novi oblik’, ali nije pojasnio šta to konkretno i znači“.
Nejasno bi i ostalo da Dragan Šolak, koji ima sve razloge da bude nezadovoljan efikasnošću protesta, nije odlučio da organizatore gurne preko ivice. „Ko kaže da je voda hladna, šta se nećkaš!“, i bum u leđa... Tako nekako.
Zato su njegovi mediji Nova S, N1 i Danas „nove oblike“ odmah preveli s „radikalizacija protesta“ i igranka je krenula. Svi su odjednom počeli da govore o radikalizaciji, iako je jasno da niko od sagovornika ovih huškačkih medija sve do srede pojma nije imao šta bi to konkretno značilo.
NE PROPUSTITE
