Na redu je rubrika „Saveti mladim novinarima“. Kao što - ako je verovati Napoleonu - svaki mladi redov u rancu nosi maršalsku palicu, tako - ako je verovati meni - svaki novinarski početnik sanja da jednoga dana postane glodur. Neki bi cinik sad mogao reći da bi se - s obzirom na to koliko se dnevnih listova štampa u Srbiji - za svakog novindžijskog pripravnika moglo naći glodursko mesto. Ali to uopšte nije tako. Samo se retkima osmehne sreća, mada bi se, kako ćemo videti u daljem tekstu, moglo reći da im se otvori dupe.
Zašto dupe? Evo zašto. Zato što u Srbiji (svih vremena i boja) najkraći put do glodurske fotelje vodi kroz dupe trenutno vladajućeg srpskog tirjanina. Avaj, „najkraći“, ne znači i najbrži. Pre nego što stane u red ispred vladajućeg političkog dupeta, wonna be glodur mora usiljenim maršem proći kroz mnoštvo nižerangiranih dupeta.
Idemo dalje. Osim što treba da bude dobar dupeuvlakač, poželjno je da pretendent na položaj glodura bude dobar novinar i dobar urednik - što nije isto; dobar novinar često ne bude dobar urednik i obratno - ali nije obavezno (i sve je ređe obavezno).
Sledstveno je prirodno da novine koje uređuju muškarci i žene koji su postali gloduri igmanskim marševima kroz dupeta izgledaju kao dupe. Izuzetak od tog gvozdenog pravila bila je moja stara komitentkinja Ljilja Smajlovićka, koja je uprkos nenadmašnoj veštini dupeuvlačenja pravila odlične novine.
Smajlovićka se decenijama toliko uspešno, maltene neprimetno, selila iz jednog u drugo moćno dupe, tako da mi uopšte nije jasno zašto je Najviše Dupe odbacilo Ljiljin organizam. Meni to uopšte nije bilo pravo. Imao sam ja stanovite zamjerke na Smajlovićkinu uredničku politiku, ali te su se zamjerke odnosile isključivo na ideološke i estetske podtekstove, nipošto na Smajlovićkino novinarsko i uredničko umeće.
Upamtite budući gloduri: Nije bitno to što ste dupeuvlakači, nije bitno kakve politike uvaljujete kao muda umesto bubrega, bitno je da novine uređujete tako da to bude pismeno, uverljivo i zanimljivo.
Vratimo se mi na Smajlovićku. Kao žena posebnog kova, nikada se ona nije pomirila s gubitkom glodurske pozicije u Rotopalanci, a u neku ruku, ni ja se nisam s tim pomirio. Uporno pokušava da se vrati. Čak sam i ja u više navrata pisao molbenice na Visoko Carstvije da je reinstalira u Politiku jer je mera srozavanja Rotopalanke mera srozavanja Srbije.
Jedna od Smajlovićkinih strategija za povratak u ofis je učestalo davanje izjava za koje pretpostavlja da će biti drage Visokom Uhu. Ne zanemaruje Ljilja ni druge, samozatajnije strategije, ali ove su najvidljivije, a iz bogate ponude takvih izjava za Politiku, nasumice sam izdvojio ovu: „Opozicija je nakon tragedije ugledala priliku i pokušala da iskoristi ovu pukotinu da se efektno ubaci! Protesti me nisu iznenadili jer je opozicija frustrirana jer dugo ne može da nađe pukotinu u štitu Aleksandra Vučića“.
Ponovo pišem molbenicu na Visoko Carstvije da Ljilju vrati u Politiku, a toj molbenici prilažem molbenicu Visokom Mestu da izvrši politički pritisak na MTS da mi vrati 10.000 RSD. U suprotnom ću pljunuti MTS-u u prozor.
NE PROPUSTITE
