Pre deset godina bih napisao „prosto je neverovatno“, danas ću, poučen istorijskim iskustvom, napisati „sasvim je očekivano“ da se niko od potpisnika ProGlasa, čak ni oni od kojih sam to očekivao, nije ogradio od podrške Matije i ljotićevske bratije. I to sledećim rečima: „Serem vam se na podršku, marš u pičku materinu!“
ProGlas jeste nepolitički entitet, ali nije neka naročita tajna da navodi vodu na vodenicu „Srbije protiv nasilja“, što je sasvim legitimno, s tim što bi zagovornike nenasilja valjalo podsetiti da je vrhovni davač podrške Matija bio jedan od glavnih raspirivača nacionalističke histerije, koja je završila ratom, opštim nasilništvom, rasulom i gubitkom Kosova, koje Matija sada ne da ni za živu (tuđu) glavu.
Sve je počelo dok je Visoko Mesto, oglašeno kao uzrok svih zala, išlo u, otprilike, drugi razred gimnazije. Bilo pa se zaboravilo da, kad god se Matija vanstranački politički hiperaktivira, nedugo potom na scenu istrči neki Milošević, koji napravi pičvajz i neki Koštunica, koji - kad Milošević prdne u čabar - obezbedi državni kontinuitet kretenizma.
Zahvaljujući neograđivanju od Matijine i bratijine podrške, ubuduće ću na ProGlas - za koji sam u početku imao simpatije - i na ProGlasovog favorita „Srbiju protiv nasilja“, gledati kao na ljotićevske formacije, doduše mekog tipa, ali otvrdnuće oni.
Toliko na tu temu, uz napomenu da ProGlasu dajem grace period od još tri dana da se ogradi.
Vraćamo se na jučerašnju temu. Kad god u kafanskim političkim debatama kažem da onaj ko nema para nema šta da traži u kafani, kamoli politici, moji sagovornici, uglavnom ProGlasova klijentela, poskoče i dreknu: Otkud nam pare, sve je prigrabio Vučić (ranije Tadić, još ranije Milošević). Kad ovi naši (sve se mislim jebo ja vaše) dođu na vlast, to neće biti tako.
Uvek im kažem: Neće qwrz (kome će Famozno uskoro posvetiti jedan traktat). Vidite, drugovi, takođe kažem, kad je Đinđić, uz podršku jedva trojice ministara i jednog volontera, pokušao da to ne bude tako, znamo kako je stvar završila. Po stoti put kažem: Jedina šteta od propasti reformisanja ovog društva je to što je Đinđić ubijen kurvanjski, s leđa.
U toj stvari je samo filozofija izgubila, Srbija je dobila ono što je zaslužila, a kako stvari stoje, tek će dobijati. Mogao bih vam satima nabrajati imena nekih danas vodećih boraca protiv nasilja koji su omrznuli i Đinđića - i stali da rovare protiv njega - zato što im Đinđić nije dao mufte stan, direktorsku i ministarsku poziciju, koncesiju za lopovluk, nacionalnu frekvenciju i sl. Koristim priliku da ih sve skupa saborno nabijam na qwrz.
A tek bih vam mogao nabrajati imena sadašnjih ljutih antivučićevaca koji su podlegli psihičkoj epidemiji i Đinđića pljuvali platonski - ni stan ni koncesije nisu tražili - koji su arlaukali jer je to tako bilo moderno, jer su tako dobijali društvenu legitimaciju u svojoj polovini plemenske zajednice. U iščekivanju ograđivanja od Matijine podrške i uz preporuku organizmu da odbaci guzicu da guzica ne bi odbacila njega, srdačno Vaš. Itd.
NE PROPUSTITE
