Živimo u vremenu kada su nam informacije, znanje i obrazovanje dostupniji nego ikada. Svet, a zajedno sa njim valjda i mi, napreduje velikim koracima u svakom smislu. Zdravstvena briga o čoveku bolja je nego ranije, mnoge bolesti koje su se smatrale neizlečivim postaju bolesti koje se mogu lečiti ili sa kojima se živi, a životni vek se sve više produžava. Tako bi bar trebalo da bude, tako je bar u civilizovanom svetu, dok se u Srbiji, zahvaljujući neodgovornim pojedincima i sistemu koji ne rešava problem, izgleda vraćamo u daleku prošlost. Tako se ove zime u Srbiju na velika vrata vratio veliki kašalj, bolest koja je decenijama bila neprijatna uspomena.
Gradski zavod za javno zdravlje Beograda dao je uzbunjujuće vesti još u decembru 2023. godine - epidemija velikog kašlja je stigla, ali zvanično proglašenje epidemije izostaje. Do danas broj zaraženih je prešao 1.000, obeležavajući najveći broj slučajeva u poslednjih 20 godina. Ono što posebno boli jeste da svako drugo zaraženo dete pripada uzrastu od 10 do 14 godina, a da bolest može biti smrtonosna za sasvim malu decu. Epidemijski epicentar leži u Južnobačkom okrugu i glavnom gradu, gde je registrovan najveći broj obolelih, mada stručnjaci upozoravaju na to da je jedini razlog zbog kog su brojke u ovim delovima Srbije više to što su tamo ljudi skloniji da odu kod lekara kad se razbole.
Naravno da kao odgovorni i ozbiljni ljudi moramo da se zapitamo kako smo došli u ovu situaciju. Tu je odgovor više nego jednostavan, jasan i očigledan. Antivakserski pokret, glasan, snažan i neumoran, odgovoran je za stanje u kom smo se našli. Od straha do nepoverenja, verujući populistima, nadrilekarima, lekarima demagozima, teoretičarima zavera, pseudonaučnicima i drugim sličnim prevarantima, roditelji sve češće odbijaju vakcinaciju svoje dece, a lekari, umesto da budu glas razuma, ponekad podstiču ovu opasnu praksu. Nedovoljna informisanost ili čak aktivno širenje lažnih informacija doprinose širenju antivakserskog stava među građanima. Još se sećamo smeha jednog od najpopularnijih doktora u Srbiji, novopečenog političara, i izjava da je koronavirus najsmešniji u istoriji čovečanstva, još pamtimo Đokovićev boravak u australijskom kazamatu i pravljenja žrtve od sebe zbog toga što nije hteo da se vakciniše, još se na slavama mogu čuti pozivanja na radove za koje je davno utvrđeno da su koristili falsifikovane podatke, a koji su navodno utvrdili vezu između MMR vakcina i autizma kod dece. Ali smo zato zaboravili 2018. godinu, kada je tokom epidemije malih boginja, bolesti za koju takođe postoji vakcina, umrlo četvoro dece, i to one dece koja nisu smela da budu vakcinisana, a to sve zbog toga što neki, koji su mogli i morali, nisu vakcinisali svoju decu. I tu je ključna reč „morali“. Naš zakon propisuje kazne za roditelje nevakcinisane dece. Naš zakon takvoj deci zabranjuje da idu u vrtić i školu. Ali, i tu su pametni roditelji našli načina da izigraju zakon. Kupuju lažne potvrde o vakcinaciji, plaćaju za lažne razloge zbog čega njihovo dete ne sme da se vakciniše, godinama nalaze načine da izbegnu vakcinaciju. Ma sve samo da ne zaštite svoje dete i tuđu decu od bolesti.
NE PROPUSTITE
