Reč je o udruženjima prilično labave unutrašnje strukture čiji članovi na sav glas ističu svoj ugled i „ostvarenost u društvu“, a prećutno smatraju da smo svi mi ostali sisali vesla kad nas gledaju u oči i tvrde da su „nestranački orijentisani“. Jer iz svakog slova njihovih saopštenja i svakog pokreta akcija koje organizuju jasno je da su se okupili da pomognu Đilasovoj Srbiji bez nasilja.
Ferka se, tako, „nestranački“ angažovala da se ime Aleksandra Vučića ne nađe na izbornoj listi...
„Ne zbog Vučića, nego zbog svakog narednog predsednika, ko god to bio“, naglasila je Vida Petrović Škero.
Da bi dokazala koliko je ovo pitanje važno, Petrović Škero je na promociji Frke kazala: „Da li je normalno da je 60 odsto građana, kako je pokazalo istraživanje, u decembru mislilo da su u toku predsednički, a ne parlamentarni izbori?“
Bez ikakve namere da osporavamo karijeru Vide Petrović Škero, koja se u svoje vreme uspela do položaja predsednice Vrhovnog suda Srbije, ne možemo da ne primetimo da se ovom izjavom kvalifikovala za Cecu Bojković Ferke.
Jer, kao što se glumica u Proglasu, baveći se poljoprivredom i pravima radnika frljala brojkama i činjenicama, tako i Škero barata statistikom. Da krajnje pristojno kažemo - „glumački“.
Naime, istraživanje na koje se ona poziva dalo je sasvim drugačije rezultate: „Da je 60 odsto građana smatralo da je predsednik kandidat na izborima, a čak četvrtina građana verovala je da su u toku predsednički izbor.“
Škero je, dakle, debelo omašila.
Da li zato što je citirano istraživanje radila Crta, još jedna Đilasova „nestranačka“ organizacija, pa je Škero smatrala da je svejedno šta će reći, jer i Crta navodi brojeve kako i koliko joj treba ili, kao i Đilas, smatra da svaku laž opravdava cilj - dolazak na vlast, ne znamo. Ali ova neozbiljnost je simptomatična.
Kako god bilo, činjenica je da se u poslednje vreme namnožilo onih kojima se javilo kako da opozicija pobedi na izborima. Sve to podseća na kibicere penzionerskih partija šaha u parku, na one ljude koji imaju nepodnošljivu naviku da glasno omalovažavaju povučene poteze i agresivno nameću svoja rešenja. Takvi, po pravilu, u boljem slučaju bivaju pozvani da u sledećem lično sednu za tablu i pokažu svoje znanje (što oni ne prihvataju, jer nisu ludi) ili ih, uz prigodnu psovku, prosto oteraju.
Naši opozicioni političari pak poslušno guraju figure onako kako im se dobacuje sa strane. Isfrustrirani višestrukim izbornim porazima i svesni svoje realne nemoći, a bez sopstvenog plana igre, oni se ne usuđuju da se odupru „genijalnim idejama“ i „sigurnim potezima“ bilo da ih daju Proglas, Ferka, nezavisni analitičari, konceptualni umetnici, glumci... ili anonimni „uticajni tviteraši“.
Sad im smeta ime Aleksandra Vučića u imenu liste... Ko se god igrao s malom decom, čikajući ih da mu otvore stisnutu pesnicu, zna da će ova u jednom trenutku zakmečati: „Ti si stegao ruku svom snagom, neću da se igram! Popusti malo...“ Taj zahtev da Vučićevo ime ne bude na listi upravo je to, priznanje da mu ne mogu ništa kad igra svom snagom. Naša opozicija nedostojanstveno cmizdri, umesto da sve ove što mlate gloginje tuđim alatom pozove da se sami kandiduju na sledećim izborima i provere svoj rejting kod građana.
A svi mi ostali da se smejemo...
N. N.
NE PROPUSTITE
Bonus video:
