Iza čega? To je potpuno nevažno, bar za temu naše današnje kolumne. Pravo pitanje je: Ko stoji „iza“? Evo, recimo, Savo Manojlović je onomad „izašao u javnost“ s tvrdnjom da „iza“ obaranja njegove liste na Vračaru stoji Dragan Đilas. Ne mogu garantovati za tačnost Manojlovićeve informacije - pitanje je da li i Savo može - ali isto tako ne mogu garantovati da Đido nije kadar da stane iza koječega.
Ako mene pitate - ali neka sudija Majić da poslednju pravnu reč - stajati iza obaranja ove ili one liste, pod uslovom da se lista obara ukazivanjem na manjkavosti, a ne kojekakvim marifetlucima, nije ništa zazorno. Naprotiv. To se može shvatiti kao građansko pravo i obaveza.
Kad smo već kod građanskih prava i obaveza, da vam ispričam priču koju je meni ispričao moj drug, biser rasut po svetu, u konkretnom slučaju u Švajcarskoj. Nedugo po dolasku, moj drug se osupnuo kad je saznao da u Švajcarskoj vlada sledeće zakonopravilo: ako građanin - nazovimo ga X - s prozora svog toplog doma ugleda auto-moto kabadahiju kako prolazi kroz crveno svetlo, građanin X časa ne časi, zapisuje reg. br. tablica, poziva policiju, a policija - bez ikakve provere - iste večeri kuca na kabadahijina vrata.
Čuvši to, moj drug, legalista kao i svi Srbi (smeh vrabaca iz off-a), pitao je kolegu, Švajcarca, „pa čekajte malo, otkuda građaninu X ovlašćenja, zar takva praksa ne otvara neograničene mogućnosti zloupotreba, npr. prijavljivanja karadušmana i nedragih komšija za fiktivni prolazak kroz crveno“, na šta ga je - rekao mi je drug - kolega pogledao tako da više nikad nije postavljao slična pitanja.
U Švajcarskoj je, naime, pomisao da bi neko mogao prijaviti nekog za nešto što nije učinio, čisto da komšiji crkne krava, jednako apsurdna kao što se antičkim zakonodavcima - dok ih mučna stvarnost nije naterala - činilo apsurdnim da propišu kaznu za oceubistvo. Takav zločin se dugo smatrao nemogućim.
Siti se ispričasmo i tek sada dođosmo do teme naše današnje kolumne, do pitanja od 1.000.000 sendviča: da li je Đido - ako zaista stoji iza „obaranja“ - Manojlovićevu listu oborio postupajući po građanskoj dužnosti ili zato da Savu crkne krava.
Politički gledano, to je svejedno, čak legitimno. Šta je drugo politika nego izvlačenje profita iz crkavanja konkurentskih krava. Ali - sad postavljamo pitanje od mnogo više sendviča: Ako je „obaranje“ svejedno i legitimno, da li je politički profitabilno?
Ako je Đido zaista „oborio“ Savovu listu - za šta, kako rekoh, nema dokaza - onda je to učinio da bi Savova lista dobila manje glasova - ili bolja varijanta: dibidus propala - na gradskim izborima, čime bi Đido srpskom narodu i senatu dokazao da je bio u pravu što se odlučio na bojkot „nefer i nepoštenih“ izbora.
Ako je tako, bar smo saznali šta je to „aktivni“ bojkot, a Đido će, po svemu sudeći, kao i svi koji su u pravu, dobiti karu. Ili još i manje. Kara u bulji je neprijatna, ali je ipak nešto. Drago mi je što se bližim karakterološkom prekardašivanju, ko zna gde bi me nastavak odveo. Ostaje mi tek toliko karaktera da najavim temu naše sutrašnje kolumne: Ko stoji iza Famoznog.
NE PROPUSTITE
