Evropska politika je odavno bezidejna, kompromitovana, istrošena, a sada i zabrinuta zbog povratka Trampa na čelo Amerike. Ipak deluje da je šok od pobede republikanskog kandidata apsorbovan i da evropske zemlje pokušavaju da se osposobe za novu fazu odnosa s nepredvidivim republikancem, koji će, sasvim sigurno, pokušati da dodatno oslabi EU. Novi generalni sekretar NATO Mark Rute je 3. i 4. decembra, prvi put otkad je stupio na dužnost, predsedavao samitu ministara inostranih poslova. Verovatno najteže i najkomplikovanije pitanje na dnevnom redu održanog samita bilo je kako izdržati još žešći Trampov pritisak vezan za podelu troškova u NATO.
U evropskim prestonicama su ubeđeni da će Trampov zahtev Evropljanima da povećaju troškove za odbranu biti agresivniji nego za vreme prvog mandata. Ipak, teško je poverovati da će novi američki predsednik odlučiti da povuče SAD iz NATO. Trenutno osam zemalja od 32 nije dostiglo iznos odbrambene potrošnje od 2% BDP, utvrđen na samitu NATO u Velsu 2014. godine. Italija, Hrvatska, Portugal, Kanada, Belgija, Luksemburg, Slovenija i Španija čine klub država koji nije ispunio dogovoreni i zacrtani cilj.
U Evropskoj uniji ideja o pokretanju zajedničkog investicionog plana za odbranu dobija sve veću podršku. To je jedna od preporuka sadržanih u Dragijevom izveštaju. Nekoliko evropskih vlada će izvršiti pritisak na Evropsku komisiju da olabavi pravila Pakta za stabilnost kako bi se od planiranih sredstava odvojio bar deo troškova za odbranu.
U NATO, blok koji čine skandinavske, baltičke zemlje i Poljska predlaže da se otupe Trampovi napadi podizanjem granice potrošnje na 3% BDP. To bi se moglo postići pribegavanjem zajedničkom dugu i fleksibilnijem Paktu stabilnosti. Rat u Ukrajini je još uvek na vrhu liste prioriteta. Tim Donalda Trampa nije tako jedinstven i čvrst kao što se čini. Ilon Mask i Donald Tramp mlađi, najstariji sin novog predsednika, najavili su drastično smanjenje sredstava za Kijev. Takve izjave su opasne jer dolaze od dvojice uticajnih ljudi, koji su ipak izvan direktnog rukovođenja spoljnom politikom.
Trampov bivši savetnik za nacionalnu bezbednost, a sada izaslanik za Ukrajinu, bivši general Kit Kelog smatra da će pregovori između Ukrajine i Rusije morati da počnu od ravnoteže snaga uspostavljene na frontu. Ali to nikako ne znači nužno prihvatanje trenutne situacije ili davanje ustupaka Putinovoj vojsci koja već kontroliše 20% ukrajinske teritorije. Obustava isporuke oružja Kijevu od strane SAD nije trenutno opcija koja je na dnevnom redu. To je nešto što je blisko i državnom sekretaru Marku Rubiju, koji je uvek podržavao tvrdu liniju prema Rusiji i Kini. Tramp se zasad koleba između Maskovog ishitrenog pristupa i onog promišljenijeg koji zastupa general Kelog.
I u ovom slučaju Evropljani pokušavaju da utiču na Trampovu odluku, potvrđujući konkretnu podršku Kijevu u vidu isporuke oružja i vojnih sredstava. To posebno podržavaju Nemačka, Norveška, Estonija, Švedska i paralelno Velika Britanija.
· Reaguj