Neodustajno ostajem na stanovištu da se u političkim stvarima mora davati mnogo više od podrške.
Ta „davanja“ ne moraju biti ništa spektakularno. U tom smislu, neuporedivo više od javnih podrški javnih ličnosti iz svih oblasti života, cenim - a izgleda da to i protestna studentarija ceni - NN tetkice koje im donose tepsije gibanice, zemljoradnike i traktoriste koji im kuvaju gulaše i pasulje ili bajkere koji se pravovremeno pojavljuju na neuralgičnim protestnim tačkama, a na koje se režimske kabadahije ne usuđuju da nasrnu.
Koliko god pomalo popreko gledao na davače podrške, na njihovu senku - oduzimače podrške, koji se po zakonu srpskih podela moraju i pojaviti, gledam kao na smrdljiv sir. Oduzimači podrške - bar oni čije su mi uratke prosledili moji oficiri za vezu s društvenih mreža - svi do jednog rade po metodologiji Koštuničinog Berije - Dragana Jočića, koji je na novinarsko pitanje „jel’ tačno da ste u mladosti bili lopuža“ odgovorio: „Sram vas bilo, pitate me takve gluposti dok Hilandar gori.“
Dakle - ko tebe protestom, ti njega srpskom svetinjom. Led je prva probila Helen Karleuša, koja je protestnu studentariju pozvala da - pretpostavljam s njom na čelu kolone - umesto u blokadu novosadskih ćuprija, krenu u deblokadu Kosova.
Onda su na scenu stupile sitnije Tviter-efendije. Za ovu zgodu izdvojiću samo dilbera koji je (naravno, na rečima) bio spreman da uloži i lična sredstva za odbranu „naše južne pokrajine“ i koji je ispalio sledeći hit tvit - „dajem taksistima po 500 evra da studente umesto u Novi Sad odvezu u Kosovsku Mitrovicu“ - i prošao napušenije od Dive.
U međuvremenu se u Đidovoj Aleksandri Kolontaj - Jasmini Lukač, ponovo pojavio majmun. Osokoljena Asanžovom izjavom da je „Srbija mesto gde se na svetu stvari prvo dese“ - izgarajući u revolucionarnom žaru, Džasmin se u gnevu osvrnula na „deo elite“ koja - suprotno Asanžu - tvrdi suprotno i za Srbiju „koristi sledeće izraze: slepo crevo, ćorsokak, zaostalost, zatucanost“. Na kraju pasusa Lukač je poentirala: „Pogledajte, uostalom, Basaru, taj je u tom izražavanju nacionalni prvak.“
A evo šta kaže nacionalni prvak: stisnite muda, pročitajte bilo koji tekst pomenute dame, pa će vam biti jasno koliko su „deo elite“ i njen nacionalni prvak u pravu kad tvrde to što tvrde.
Mislim da sam ovo već napisao, ali napisaću opet. Diletantsko brkanje studentske mobilizacije i pobede (nekoga, nečega) pre je razlog da se davači podrške postide nego da trijumfuju bez krčmara.
Sve političke alatke kojima je studentarija napravila najveći pomak od 2000. do danas bile su svima dostupne - mnoge od tih alatki sam toplo preporučivao sa ovog amvona - ali falilo je samo jedno: dići dupeta.
