FAMOZNO: SHITSTORM, SHITHOLE & BULLSHIT
Pravilo je sledeće: evropska sranja počinju na Balkanu, posle se preliju u ostatak Evrope, da bi se na kraju, posle kraćeg ili dužeg shitstorma, Evropa oporavila, a mi (jebo ja nas) ostali u shitholeu, sve se zaklinjući da s našeg puta nećemo skrenuti.
Evo i Nemačka se povela za našim primerom. Na izborima su „više nego ubedljivo“ pobedile stranke desnice. Najviše glasova i najviše poslaničkih mesta u Bundestagu osvojili su demohrišćani, CDU/CSU, što i nije naročito crna vest. CDU je konzervativna partija desnog centra, odavno je na nemačkoj političkoj sceni i nesklona je radikalnim potezima.
Za razliku od drugoplasirane, ozloglašene Alternative za Nemačku, u kojoj mnogi, ne bez razloga, vide nastavljača tradicije Nemačke nacionalsocijalističke radničke partije. Pretpostavljam da su drugoplasiranost AfD i izgledi da na sledećim izborima osvoji „više nego ubedljivu većinu“ bile blaga vest za beogradski Slavski Pojas i nacionalbašibozuk (svih boja), jer se AfD, između ostalih stvari dragih njihovom srcima - poput oštrog kursa prema imigrantima i muslimanima - zalaže i za „otpriznavanje Kosova“.
Ipak, ima nekih pomaka u svetu neofašizma, a i nekih sličnosti s domaćom scenom. AfD-ova kandidatkinja za kancelara Alis Vajdel se, doduše, protivi pravima LBGT populacije, ali je istovremeno autovani peder koji živi u skladnom braku s partnerkom iz Šri Lanke, što derogira eventualne optužbe za rasizam.
Devojci Alis sreću kvari činjenica da pobednik CDU decidirano odbija mogućnost koalicije sa AfD. Alis tvrdi da će koalicija demohrišćana s levičarima na sledećim izborima doneti pobedu AfD-u i to je vrlo verovatan razvoj događaja koji može sprečiti samo eventualni nagli zaokret balkanskih zemalja sa Srbijom na čelu u liberalnodemokratskom pravcu. (Iz offa se čuje kako beogradski vrapci pomrli od smeha padaju s krovova.)
Kako god. Izgleda da se već naziru obrisi prekomponovanog, postukrajinskoratnog globalnog poretka kojim će do neodređenog dana u budućnosti dominirati čvrstorukaške politike, u kome će jaki i bogati bivati sve jači i bogatiji, a mali i siromašni sve manji i sve siromašniji.
I to je stvar koju lideri najmoćnijih i najjačih ne samo da ne kriju nego je s ponosom najavljuju. „To je ružno“, kaže u jednom intervjuu bivši visokopozicionorani ruski diplomata Boris Bodnarov, koji je okrenuo ćurak naopako, „ali je bar pošteno.“ „Stvar je u tome“, kaže dalje Bodnarov, „što smo se poslednjih decenija odvikli od poštenja u politici i što smo predugo prihvatali zdravo za gotovo mnoštvo ružnih stvari i triper kombinacija i koalicija kao borbu za ‘vrednosti’, ‘odbranu demokratije’, itd.“
I vaistinu. Mnogo toga je u recentnoj belosvetskoj politici bilo bullshit. Reakcija na bullshit bio je desni shitstorm. Posledica desnog shitstorma biće shithole.
