Takvo je, na primer, unošenje u lice i vikanje. Okupljanje ispred zgrada u kojim žive funkcioneri SNS - zasad ispred domova Miloša Vučevića, predsednika stranke, i Žarka Mićina, gradonačelnika Novog Sada - isto je to, samo Amultiplikovano.
Nikakva uvijanja u političke oblande: demokratski protest, izražavanje nezadovoljstva i slično... nisu od koristi u maskiranju pravih pobuda blokadera i opozicionih političara koji su učestvovali u ovom sramnom, opasnom i nepromišljenom činu. Sramnom, jer su nasilju bili izloženi i članovi porodica funkcionera - supruge i maloletna deca, opasnom - jer je u „borbi“, kako je shvataju blokaderi, sledeći korak direktan linč neistomišljenika, a o nepromišljenosti ćemo kasnije...
Kako je došlo do ovoga?
Dugo je već u javnom prostoru prisutan narativ o fizičkom obračunu s neistomišljenicima. Ali dok je ranije to bilo pojedinačno junačenje kukavica koji ni sami nisu verovali u ono što govore, sada je nasilje postalo opšte prihvaćeno u krugovima blokadera jer su sve prethodne bitke izgubili. Sve što su probali, izjalovilo se. Njihovi poslednji potezi, maltretiranje građana prevrtanjem kontejnera i sada okupljanja ispod prozora, histerične su reakcije onih kojima ništa ne polazi za rukom.
I nije slučajno što je počelo baš u Novom Sadu, gde su dogovarni nemiri uoči 15. marta, zbog čega su neki uhapšeni, a neki, poput Mile Pajić, pobegli iz zemlje. U ovom gradu je sedište radikalne grupe s razgranatim vezama u inostranstvu koja je inicirala prve nemire pre osam meseci, a sada, očigledno, posle gašenja autentičnog studentskog pokreta, opet vodi blokadere. Budući da je reč o istim licima koja se pojavljuju svuda, može se očekivati da se u skoroj budućnosti pojave u uniformama. Smeđim košuljama, recimo, kakve su nosili nacisti...
Ali kad se jednom budu svodili konačni računi, neće osloboditi krivice političare poput Bojana Pajtića i Marinike Tepić, skrajnute događajima na potpunu marginu, koji očajnički nastoje da uhvate svaki priključak sa aktuelnim događajima, pa neodgovornim pozivima na napade članova SNS u njihovim domovima skupljaju jeftine političke poene.
U izveštajima o okupljanju ispred stana novosadskog gradonačelnika neupadljivo je provučen i detalj da su blokaderi uzeli otirač s njegovog praga i pocepali ga na ulici. Došli su, dakle, i doslovce na njegova vrata. S druge strane, bile su tu i njegove dve maloletne ćerke. Nećemo sad o tome kako su se osećala deca slušajući povike gomile u hodniku, bat njihovih koraka i lupanje u vrata...
Ali granica je pređena, duh je pušten iz boce. I to je ona nepromišljenost koju smo pominjali. O blokaderima niko više, valjda, nema nikakve iluzije. Oni donose samo štetu i razaranje. Ali oni koji ih podržavaju ili se ustručavaju da ih javno osude, nepromišljeno se igraju sudbinom našeg društva. Jer možda se već sledećom prilikom rulja s vrata nečijeg stana neće vratiti zadovoljna otimanjem otirača. Možda će pokušati da uđe. Ili će vlasnika stana sačekati kad izađe...
Tog trenutka počeće haos u kojem više ni izbori ni Skupština neće biti važni, niti će biti mesta da se bilo kod od nas negde sakrije. Mislite o tome, ako uopšte znate da mislite.
· Reaguj