- Veljo Džomić prekršio je zavet ćutanja, da ne kažem baš omertu, pak je u Kuriru odjeknuo i reagovao napisom „Svetislav Basara - vicitama mendacii“, utukom na moju onomađašnju kolumnu „Sunčani advovatus dei“, u kojoj sam autorstvo inkriminisanog teksta (fakat bez ikakvih dokaza) pripisao njemu.
Taj silazak sa sionskih dedinjskih visina u javnost, sam po sebi, za svaku je pohvalu, to je uspostavljanje dijaloga, a ne dekret. Pozdravljam, pa idemo dalje.
Ovako zbori Veljo: „Čudi ga“, kaže, „što sam odlučio da bezrezrevno verujem lažnim potkazivačima zvanim obaveštajci za SPC i da pišem onako kako mi oni narede ili kažu“. Mogao sam, kaže Veljo nadalje, da ga pozovem i pitam da li je on autor teksta kojim se bavio ili nisam. Mogao sam da priupitam i veštačku inteligenciju, ali, eto, nisam.
Veljo vrlo dobro zna - sam se pravi nevešt - da je moja famozna obaveštajna služba najobičnija zajebancija, da je ta - na rečima mosadovski efikasna „bezbednosna“ zajednica - plod čiste fikcije i da, štaviše, ima i vrlo aktivno odeljenje zaduženo za Picin park.
Smisao moje obaveštajne službe je da čitanje Famoznog učini zanimljivim i da unese malčice vedrine u poglavito mračne faktografske teme koje Famozno analizira. A faktografija - koju ni Veljo ne može poreći - kaže sledeće: Džomić je glavni tužilac Crkvenog suda Mitropolije beogradsko-karlovačke, predsednik suda je mitropolitik beogradsko-karlovački Porfirije.
Tužilac je - pretpostavljam na inicijativu predsednika suda - pokrenuo crkvenosudski postupak protiv Milićevića i Pantelića. Sud je, štaviše, Panteliću unapred - još pre saslušanja i suđenja - izrekao kaznu „odlučenje od svete tajne pričešća“, što na Velji dragom latinskom znači ekskomunikacija, što na svakodnevnom jeziku znači isterivanje iz crkve, što u mom prevodu znači: uklanjanje neprijatnih svedoka.
Mene to podseća na razblaženu verziju posleratnih prekih sudova, na kojima su odrpani, opančari, kotlokrpe i doušnici optuženike po kratkom postupku - među njima i mnogo sveštenika SPC - skraćivali za glavu.
Brzinom (i hitrinom na grabež) Veljinog suda nisu radili ni sudovi Svete Stolice u postupcima protiv Bruna, Galileja i Lutera - da navedem samo najpoznatije - optuženim za kardinalna odstupanja od doktrine katoličke vere. Ne. Prethodno se razgovaralo, pregovaralo, nagovaralo, predlagalo se optuženicima da nešto promene ili da se - najbolje - odreknu krvivoverja (koje to ponekad nije ni bilo).
Budući da kod Veljinih optuženika nema nikakvih odstupanja od doktrine pravoslavne vere, kojih, istini za volju, nema ni na tužiteljskoj strani - što ne znači da nema drugih odstupanja - izrekao sam sud Famozne partije da je proces protiv Milićevića i Pantelića montiran i motivisan ličnom pizmom. U tom smislu predlažem Velji Džomiću da produbi dijalog, da se u sledeći utorak pojavi na snimanju emisije „Crveni karton“ i da tu, pred kamerama, licem u lice, a ne kao u ogledalu i zagoneci, raspravimo stvar. Veljo, stisni muda.
· Reaguj