ODRŽANA DRUGA ONLAJN KONFERENCIJA AMG ZELENA EKONOMIJA REGIONA: Ritam tranzicije zavisi od resursa svake zemlje

Energetska tranzija ka obnovljivim izvorima energije je nužna, ali je sasvim sigurno da će ona trajati duže od predviđenog roka - 2050. godine!

Ovo je glavni zaključak jučerašnje onlajn konferencije „Zelena energija regiona“ u organizaciji AMG, na kojoj su svoj stav izneli najviši državni zvaničnici, predstavnici regionalnih institucija i kompanija, ocenjujući i da je budućnost regiona zapadnog Balkana u umrežavanju i jedinstvenom energetskom tržištu.

Podaci pokazuju da je Srbija sa 30 odsto uvozne zavisnosti energenata daleko manje zavisna od EU, gde je prosek 54 odsto.

- Srbija svoj energetski suverenitet zasniva na proizvodnji električne energije na bazi lignita. I konačno, moramo biti svesni da je Srbija putem niske cene električne energije u proteklom periodu vodila socijalnu politiku. Svaka zemlja mora poći od svojih resursa i tome prilagoditi ritam tranzicije ka zelenoj energiji. Sigurnost snabdevanja ne sme biti ugrožena prebrzom tranzicijom. Nemačka planira tek 2038. da povuče iz pogona elektrane na ugalj, dok Poljska i dalje nije izašla s rokom, očekujući pomoć EU. Veliku rezervu u cilju uspešne tranzicije vidim u energetskoj efikasnosti - ocenio na početku konferencije Dragan Šagovnović, generalni direktor Ekonomskog instituta, ujedno i moderator prvog panela.

Ekološki odgovorna proizvodnja

Ministar energetike i rudarstva Aleksandar Antić rekao je da Srbija ima visok stepen proizvodnje ukupne energije i da smo u odnosu na EU daleko manje energetski zavisni, a da dve trećine električne energije proizvodimo iz uglja. Objasnio je da je jedan od prioriteta da tu proizvodnju učinimo ekološki odgovornijom.

- U proteklih nekoliko godina investirali smo oko 400 miliona evra u različite ekološke projekte u termosektoru, a planiramo narednih godina dodatne investicije od 900 miliona evra kako bismo rešili sve ove segmente. Rešili smo praškasto zagađenje, rešavamo denoks i odsumporavanje dimnih gasova kao ključne izazove u termosektoru. Drugi prioritet je što veća zastupljenost novih projekata iz OIE. Otkako sam ministar, mi smo pustili na mrežu oko 550 megavata novih kapaciteta iz obnovljivih izvora, a 2018. i 2019. godine smo bili lider u regionu s novim projektima, pre svega s vetroparkovima, a tako ćemo i nastaviti - najavio je Antić.

Iako podaci s kraja 2018. govore da je Srbija na 20,3 odsto OIE, Antić ocenjuje realnim ciljeve koje je pred Srbiju postavila EU da do kraja 2020. ima 27 odsto udela u ukupnoj potrošnji iz OIE, što je iznad evropskog proseka.

- Jedan od naših prioriteta je korišćenje gasnog sektora i povećali smo to oko 35 odsto u poslednjih nekoliko godina - objasnio je Antić i naveo da je Srbija investirala u nove gasovode, a da se očekuje i novi pravac snabdevanja iz Bugarske. Ministar je naglasio da Srbija dolazi u poziciju da gradi nove elektrane na gas.

Njegov kolega, ministar zaštite okoliša i energetike Hrvatske Tomislav Ćorić izjavio je iz perspektive vlade Hrvatske da je „zeleni plan“ dočekan s velikim odobravanjem.

- Paradigma niskougljeničnog razvoja i klimatske neutralnosti do 2050. godine koje je Hrvatska preuzela kao obavezu je nešto što malim ekonomijama, na neki način, otvara dodatnu perspektivu da svoj razvojni potencijal usmeravaju u čistom smeru. Mi tu računamo i na ovaj fond za oporavak EU, ali i na činjenicu da će višegodišnji finansijski plan 2021-2027. biti vrlo zeleno orijentisan - kaže ministar Ćorić, dodajući da Hrvatska u narednih 10 godina želi da pređe novih 2.000 megavata instalisane snage iz OIE.

Zaokret ka održivoj ekonomiji

Šefica regionalne kancelarije Evropske investicione banke za zapadni Balkan Dubravka Negre izjavila je da je ova institucija krajem 2019. godine donela novu energetsku politiku i napravila zaokret ka održivoj ekonomiji.

- Mi preko 30 odsto našeg finansiranja namenjujemo borbi protiv klimatskih promena, a želimo da ga povećamo na 50 odsto od 2025. godine. Tokom narednih 10 godina mi smo se obavezali ispred institucija EU da podržimo ulaganje od bilion evra (hiljadu milijardi) u dekarbonizaciju privrede širom sveta i obustavimo finansiranje svih projekata gde je prisutno korišćenje fosilnih goriva i gasa zaključno sa krajem 2021. godine. Ta politika je dosta radikalna, ali smatramo da je neophodna kako bismo motivisali i druge finansijere da odlučno krenu u dekarbonizaciju ekonomija širom sveta - navela je Negreova.

Cilj EIB, koji je i najveći kreditor klimatskih promena na svetu, kada je reč o zapadnom Balkanu, jeste da se pomogne zemljama u regionu da naprave tranziciju ka čistijoj energiji i usklade svoje ekonomije sa energetskim i klimatskim praksama EU.

- Tranzicija ka čistijoj energiji zahteva političku volju i usaglašavanje sa regulativom o obnovljivim izvorima i energetskom efikasnošću EU, sa kojima su se zemlje u regionu obavezale u dobroj meri - izjavila je ona i dodala da je i u EU debata kako da se pomognu zemlje centralne i istočne Evrope koje svoje industrije baziraju na fosilnim gorivima da dostignu tu tranziciju.

- Takav isti dijalog bi sa konkretnim planovima trebalo da se intenzivira i u ovom regionu - smatra Dubravka Negre.

Tomas Šib, ambasador Republike Nemačke u Srbiji, izjavio je da najveći bezbednosni izazov na svetu nije trenutno borba protiv koronavirusa, nego mogući negativni uticaj klimatskih promena, uzrokovan globalnim zagrevanjem.

On je dodao da je Nemačka bila jedna od prvih zemalja koja je krenula sa sređivanjem svog energetskog sektora i prelaskom s fosilnih goriva i nuklearne energije na obnovljive izvore.

Postepena integracija

- Najstarije i najprljavije elektrane trebalo bi da budu zatvorene do kraja 2022. godine, a to će dovesti do smanjenja emisija CO2 oko 20-25 miliona tona godišnje - rekao je on.

Direktor Energetske zajednice Janez Kopač izjavio je da je sekretarijat ove institucije lansirao ideju o postepenoj integraciji energetskog sektora što se tiče ugljen-dioksida sa EU, a da bi ta tranzicija mogla da traje 10 do 15 godina.

- Predložili smo da se postepeno oporezuju misije ugljen-dioksida, a te pare bismo upotrebili za podsticanje obnovljivih izvora i mere energetske efikasnosti. Ako bi taj mehanizam postojao, EU bi ga morala nadgraditi dodatnim parama u smislu razvojne pomoći, jer će razlike između zapadnog Balkana i EU biti sve veće, a to nikome nije u interesu. Svaka zemlja ima svoj izazov, a svima treba regionalni pristup i pomoć EU jer ta tranzicija neće biti ni pravedna ni uspešna - ocenio je on.

Kopač se složio sa Antićem i dodao da će, ako EU govori o dekarbonizaciji do 2050. godine, to sigurno trajati do 2060. godine.

- Ta tranzicija će trajati mnogo duže nego u EU, a finansiranje toga treba ugovoriti sada, inače nikada nećemo početi s njom na regionalnom nivou. Tranzicija regiona sa ugljem je izuzetno komplikovana. To pokazuju Nemačka i druga iskustva. To je težak politički proces koji treba podršku cele vlade, a ne samo ministara energetike - uveren je Kopač.

· Budite uz Kurir i sutra i čitajte koje važne poruke su se čule tokom drugog panela „Rešenja za održivu budućnost - energetska efikasnost i efektivno korišćenje energije“, na kome su učestvovali Milica Vukadinović (GIZ GmbH), Petar Šainović (Siemens Energy Srbija) i Ksenija Karić (Schneider Electric Srbija i Crna Gora).

Ocena stručnjaka PRELAZAK S FOSILNIH GORIVA NA ZELENU ENERGIJU NUŽAN

Dragan Šagovnović, generalni direktor Ekonomskog instituta, smatra da je jedan od glavnih problema zelene energije do sada bio sigurnost snabdevanja.

- Uz svu orijentaciju da se ide na energiju iz obnovljivih izvora, kod velikog broja zemalja je sigurnost snabdevanja opredeljena iz konvencionalnih izvora, pre svega mislim na one koje su svoj energetski sektor bazirale na proizvodnji energije iz fosilnih goriva - naveo je on.

Na pitanje šta Srbiju opredeljuje da pređe s fosilnih goriva na zelenu energiju, Šagovnović kaže da postoji više faktora.

- Jedan su obaveze koje je Srbija preuzela prema Energetskoj zajednici i EU. Drugi faktor je veliki pad kapitalnih troškova za nove tehnologije koje su nekada bile skupe, a danas svakim danom postaju sve jeftinije. Treći je činjenica da su rezerve uglja ograničene i da preorijentacija na zelenu energiju može obezbediti optimalnije upravljanje rezervama koje imamo danas - istakao je on.

Pravo na energetski identitet SVAKA ZEMLJA ODREĐUJE SVOJ ENERGETSKI MIKS

Istraživanja u okviru projekta „Platforma za dijalog eksperata o regionalnim politikama u oblasti obnovljivih izvora energije“ (REPCONS) pokazuju da je ključni faktor jača međudržavna saradnja između zemalja Balkana. Ipak, svaka država ima pravo da odredi svoj energetski miks. Drugim rečima, svaka zemlja mora da izabere svoj energetski identitet u proizvodnji energije, ali energetski sistemi i tržišta zemalja regiona moraju biti povezani.

(Kurir.rs / Jelena Vukić / Foto:Shutterstock)