Dokle se stiglo s digitalizacijom bankarskog i sektora osiguranja u Srbiji, šta nam to banke i osiguravajuće kuće novo nude, koje digitalne platforme su na raspolaganju klijentima i šta oni najviše koriste, gde su neiskorišćene mogućnosti, samo su neka od aktuelnih pitanja na koja ćemo odgovore pokušati da damo na trećoj onlajn konferenciji „Adrija medija grupe“ „Digitalno bankarstvo i osiguranje“, koja će se održati 10. juna.
Iako digitalne usluge u bankarskom sektoru postoje godinama unazad, dostupna istraživanja pokazuju da je iz godine u godinu sve veći procenat onih koji ih koriste. Razlog je jednostavan: klijenti shvataju da im digitalizacija donosi lakoću, brzinu, jednostavnost i sigurnost prilikom korišćenja finansijskih usluga, koje im, nezavisno od rada filijale, postaju dostupne 24 sata sedam dana u nedelji.
Specijalista za informacione tehnologije i digitalno bankarstvo u Udruženju banaka Srbije Srđan Zec kaže za Kurir da klijenti u Srbiji još nisu u potpunosti naviknuti na koriste digitalne usluge banaka, tačnije, da su skloniji tradicionalnijem modelu, koji podrazumeva odlazak u filijalu banke.
- Iako se može reći da je prisutan porast broja klijenata koji se okreću digitalnim kanalima, podaci govore da smo i dalje skloni tradicionalnom bankarstvu. Razloga ima više, a za neku značajniju promenu na tržištu potrebno je vreme. Svakako da promena pravnog okvira i pronalaženje sistemskog načina da se prilagođavanje regulative učini efikasnom jesu veoma značajni, ali bih skrenuo pažnju na kulturološki fenomen i potrebu da svi zajedno, kao klijenti, menjamo svoje navike - ocenjuje Zec.
Stare navike se sporo menjaju
Njegov stav potvrđuje i prošlogodišnje istraživanje „IMAS intermešenela“, sprovedeno u sedam zemalja centralne i istočne Evrope (CIE), barem kada je reč o našoj zemlji.
Šest od deset klijenata redovno koristi digitalne usluge banaka, dok ostali i dalje radije posećuju filijale radi konsultacije sa svojim bankarskim savetnicima. Čak 60 odsto Austrijanaca i Čeha koristi digitalne usluge, slede Rumunija, Slovačka i Mađarska, gde 40 odsto klijenata koristi digitalne kanale. Izuzetak su tržišta Srbije i Hrvatske, gde i dalje najveći segment klijenata isključivo posećuje filijale. Ipak, i u ovim zemljama broj klijenata koji kombinuju digitalno bankarstvo i odlaske u poslovnicu najbrže raste. Srbija i Rumunija su prva dva tržišta u CIE u kojima se digitalnim bankarskim uslugama češće pristupa isključivo putem mobilnog telefona - to važi za skoro svakog trećeg korisnika digitalnog bankarstva u Srbiji. Na svih sedam tržišta obuhvaćenih istraživanjem najmlađi klijenti bankarske usluge koriste na internetu, naročito putem mobilnih aplikacija.
Takođe, prošlogodišnji podaci NBS pokazuju da je broj korisnika mobilnog bankarstva porastao u proteklih pet do šest godina više od 15 puta, kao i da je ukupna vrednost transakcija ostvarenih ovim putem veća za više od sto puta nego 2013. godine.
Elektronski servisi sve popularniji
Digitalne usluge, poput elektronskog i mobilnog bankarstva, već duže vreme su na raspolaganju klijentima.
Benefiti koje građanima pruža digitalno bankarstvo, poput uštede vremena, lakšeg plaćanja računa pomoću samo jednog klika, neodlazak u ekspozituru banke, jer sve transakcije mogu da se obave od kuće putem interneta, brojne su. Zato i ne čude očekivanja bankara da će oblast plaćanja narednih pet godina doživeti više promena nego u prethodnih pet decenija. Broj platnih opcija će se razgranati, stoga je od ključne važnosti za finansijske institucije na svim nivoima da budu u toku s tehnološkim trendovima kako bi mogle da iskoriste prednosti tehnologija. U toj tržišnoj trci pobediće onaj ko bude imao bolji IT sistem, bolje usluge i više korisnika.
Korišćenje mobilnih aplikacija nam omogućava da bankovne usluge koristimo svakodnevno na udoban i bezbedan način, da plaćamo bez provizije, a velika pogodnost je i što pomoću onlajn elektronskih servisa banaka možemo da obavljamo finansijske transakcije nezavisno od radnog vremena banke.
Razvoj fintek industrije
- Ponuda bankarskih usluga u digitalnom formatu raste i taj broj će se povećavati, pogotovu razvojem „open bankinga“. U tom svetlu bih istakao projekat NBS „Instant plaćanja“, koji bi trebalo dodatno da utiče na porast transakcija koje se odvijaju digitalnim putem. Digitalno bankarstvo je u rukama generacija koje tek dolaze i kojima je virtuelno okruženje zapravo pravo i prirodno. Zato sam potpuno uveren da će prisustvo fintek (fintech) industrije, razvoj open bankinga i priliv novih generacija klijenata dramatično uticati na promene u bankarstvu i u našoj zemlji - ističe Zec.
Pomenuti „open banking“ predstavlja koncept koji će klijentima omogućiti da razmenjuju svoje finansijske podatke iz banaka sa kompanijama koje nude alternativna rešenja u oblastima finansijskih usluga (plaćanja, zajmovi, osiguranje...), takozvanim fintek kompanijama, koje se fokusiraju na finansijske servise koristeći nove digitalne tehnologije. Reč je o globalnom trendu čiji je cilj podsticanje konkurencije i rast inovacija u platnoj industriji, što znači bolje proizvode za korisnike.
Konkurencija u bankarskom sektoru se povećava u vidu finteka, povećava se efikasnost i sve to ima ogromne posledice. Sve više se koriste klaud, big data, veštačka inteligencija, biometrijska verifikacija, digitalni identitet, robo-savetnici, što sve nepovratno menja svet. Ipak, da bi digitalizacija na svetskom nivou u potpunosti prožela sve oblasti svakodnevnog poslovanja, potrebno je da dođe do promene navika korisnika usluga, zaposlenih u organizacijama, kao i njihove edukacije.
KORISNICIMA SIGURNOST NAJVAŽNIJA
VISOK STEPEN BEZBEDNOSTI BANKOVNOG RAČUNA
Masterkard je prošle godine sproveo „Digital Trust“, istraživanje o stavovima korisnika u pogledu korišćenja digitalnih usluga u 13 zemalja u regionu, uključujući Srbiju i BiH.
Rezultati su pokazali da prosečan korisnik u Srbiji koristi pet bankarskih proizvoda i postoji tendencija premeštanja sa veb-pretraživača na mobilne aplikacije banaka.
Takođe se uočava rast interesovanja za mobilna plaćanja, pošto je 87% ispitanika izjavilo da je plaćanje digitalnim karticama u okviru mobilnog telefona najbolja alternativa plaćanju fizičkim karticama.
Kao najvažniji kriterijum za korišćenje digitalnih servisa istakla se sigurnost, pa tako 41% korisnika u Srbiji želi da koristi onaj metod autentifikacije koji omogućava najviši stepen bezbednosti njihovog bankovnog računa.
PIN kod je i dalje naviše korišćen metod autentifikacije, ali 13% ispitanika već koristi neki oblik biometrijske autentifikacije, iz čega proizilazi da će tržište biti sve spremnije da usvoji nove načine autentifikacije, posebno jer donose viši stepen sigurnosti.
Čak 71% ispitanika tvrdi da ih novi, kompleksniji načini autentifikacije ne bi obeshrabrili da kupuju više onlajn, već da bi više sigurnosti rezultiralo sa više kupovine karticama onlajn.
POSETITE NAŠU VIRTUELNU EXPO ZONU
RAZOVARAJTE S LIDERIMA IZ BANKARSTVA I OSIGURANJA
Celokupnu konferenciju „Digitalno bankarstvo i osiguranje“ moći ćete da pratite na našim kanalima: portalu Kurir.rs, Fejsbuk stranici i Jutjub kanalu Kurira, a na sajtu događaja Digitalno-bankarstvo-osiguranje.adriamediagroup.com imaće i dodatne mogućnosti. Naime, dok traje konferencija, svaki posetilac može da „prošeta“ kroz interaktivnu Expo Zonu, gde na brendiranoj stranici (virtuelnom štandu) ima mogućnost da porazgovara s agentima osiguravajućih kuća i banaka i da u direktnom kontaktu iz prve ruke sazna sve što ga zanima.
Osim informacije o kreditima, novim paketima osiguranja, digitalnim platformama koje su kreirane kako bi vam olakšale korišćenje finansijskih usluga, tokom tri sata, od 12 do 15 časova na dan konferencije, imate mogućnost da se jedan na jedan informišete o novim praktičnim aplikacijama i trendovima u ova dva sektora.
Kurir.rs/ Jelena Vukić Foto: Shutterstock
NE PROPUSTITE
