Najnovije vesti

OTPAD JE NAŠ NAJVEĆI POTENICIJAL: Novi model rađa nove poslove i nova radna mesta
Foto: Shutterstock

cirkularna ekonomija

OTPAD JE NAŠ NAJVEĆI POTENICIJAL: Novi model rađa nove poslove i nova radna mesta

Održiva budućnost

Ci­r­ku­lar­na eko­no­mi­ja je na­čin or­ga­ni­zo­va­nja eko­no­mi­je i dru­štva od ko­ga do­bro­bit ima­ju i ži­vo­t­na sre­di­na, ali i sva­ki po­je­di­nac, dok je glav­ni be­ne­fit u či­nje­ni­ci da ot­pad pre­tva­ra­mo u re­su­rs i stva­ra­mo no­va „ze­le­na“ ra­d­na mesta

Kako pretvoriti otpad u novac i proizvod, u korist zaštite životne sredine, pitanje je na kome je zasnovana cirkularna (kružna) ekonomija. Štetnost linearnog modela ekonomije, koji se svodi na odbacivanje resursa, očigledna je i prelazak na cirkularno poslovanje ponudio bi rešenje za efikasnije korišćenje resursa, ali, između ostalog, i tretiranje otpada.

Zelena agenda

Jedan od najvažnijih aspekata evropske Zelene agende, kao nastavak Evropskog zelenog dogovora, koji je Evropska komisija predstavila krajem prošle godine i jeste upravo cirkularna ekonomija, čiji je važan deo čini i upravljanje otpadom i reciklaža. Nažalost, prema izveštajima EK, Srbija se nalazi na samom početku ovog procesa.

Ambasador Nemačke u Srbiji Tomas Šib kaže za Kurir da podrška Srbiji pri implementaciji Zelene agende za zapadni Balkan predstavlja jedan od prioriteta Nemačke razvojne saradnje.

- Nužan preduslov za uspeh je zajedničko angažovanje politike, privatnog sektora, kao i svakog pojedinca. Potrebno je razviti mogućnosti što efikasnijeg i - gde je to moguće - višestrukog korišćenja sirovina, smanjenja otpada koji nastaje prilikom proizvodnje ili potrošnje na minimum kako bi se zaštitila životna sredina. Nemačka razvojna saradnja se, pritom, sve više oslanja na model cirkularne ekonomije. Cilj cirkularne ekonomije je efikasno korišćenje sirovina za potrebe privrede, po mogućstvu uz stvaranje novih „zelenih“ radnih mesta. Mere GIZ u oblasti upravljanja otpadom jasno pokazuju kako ekonomska dodata vrednost i otvaranje novih radnih mesta mogu da idu ruku podruku sa pojačanom zaštitom životne sredine, odnosno smanjenjem emisije ugljen-dioksida - napominje ambasador.

On navodi da se „cirkularna privreda u Nemačkoj razvila u značajan i veoma produktivan sektor privrede“.

- Više od 270.000 zaposlenih u oko 11.000 preduzeća stvara obrt od oko 70 milijardi evra godišnje. Nemačka razvojna saradnja će i nadalje preko GIZ i KFW podržati implementaciju Zelene agende, i to na način koji je ekonomski isplativ i u skladu sa socijalnim zahtevima - navodi on.

Pomoć privredi preko HUB

Kada je reč o planovima za upravljanje otpadom, Srbija ima značajnu pomoć.

Aktivnosti se realizuju u okviru projekta Nemačke razvojne saradnje „Upravljanje otpadom u kontekstu klimatskih promena (DKTI)“, koji sprovodi Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju GIZ.

Marija Bogdanović, vođa projekta „Upravljanje otpadom u kontekstu klimatskih promena (DKTI)“, pojašnjava za Kurir da je cilj ovog projekta uspostavljanje preduslova za uvođenje cirkularne ekonomije na nacionalnom nivou, ali i usklađivanje rada privrede s njenim principima.

- Tokom poslednje tri i po godine realizacije aktivnosti doprineli smo u pripremi nacionalnog programa za cirkularnu ekonomiju, kao osnovnog strateškog okvira u ovoj oblasti. Intenzivno smo sarađivali sa nadležnim Ministarstvom za zaštitu životne sredine, radili na lokalnom i regionalnom nivou sa 17 jedinica lokalne samouprave u tri regiona za upravljanjem otpadom, kao i sa Privrednom komorom Srbije. Nakon projekta ostaju brojne analize, planski dokumenti - lokalni i regionalni planovi upravljanja otpadom, planovi za upravljanje otpadom u vanrednim situacijama, planovi uvođenja primarne separacije i smanjenja biorazgradivog otpada... Takođe, za privredne subjekte tu je HUB cirkularne ekonomije, urađene smernice za primenu lanca vrednosti u skladu sa principima CE za dva sektora - plastična ambalaža i HORECA sektor, akcioni planovi za mala i srednja preduzeća - ističe Bogdanovićeva.

otpad
foto: Shutterstock

Primer Novog Sada je veoma pozitivan i podstičući jer je to grad koji je prvi usvojio regionalnu strategiju upravljanja otpadom po principima cirkularne ekonomije. Nedavno otvoreno kompostilište u tom gradu jedno od najvećih i sigurno najsavremenije postrojenje tog tipa u Srbiji.

- Zahvaljujući podršci projekta, Novi Sad danas ima postrojenje za kompostiranje zelenog otpada, obezbeđena je oprema za gradove i opštine, unapređeni su lokalni kapaciteti. Istovremeno, testirali smo modele moguće formalizacije rada neformalnih sakupljača sekundarnih sirovina u sedam opština u Srbiji. Iskustva iz ovog procesa, zajedno sa urađenim analizama, značajan su korak ka njihovom uključivanju u zvaničan sistem upravljanja otpadom, kao i u daljem unapređenju socioekonomskog položaja sakupljača - zaključuje Bogdanovićeva.

Tražimo sistemska rešenja

Dušan Vasiljević, konsultant GIZ na projektu upravljanja otpadom, upozorava da „samo u Srbiji napravimo oko 250 grama otpada za svaki prihodovani evro BDP“.

- Za sticanje tog evra BDP generisali smo i oko 800 grama CO2 kojim smo zagadili 10.000 litara vazduha, a potrošili smo čak 1,6 kWh energije, odnosno toliko koliko bi nam bilo potrebno za kuvanje jednog ručka! Da li onda naš evro koji smo prihodovali zaista vredi toliko? Sigurno ne, jer ćemo morati da utrošimo njegov veliki deo da smanjimo negativne efekte proizvodnje i života koji vodimo - izričit je on.

Marija Bogdanović
foto: Miodrag Bogdanović

Naš sagovornik podseća da je EU sklopila Zeleni dogovor, kojim se obavezala da će do 2050. biti klimatski neutralna, da će eliminisati emisije CO2 u energetici, renovirati zgrade da budu energetski efikasne, podržati industriju da bude lider u zelenoj ekonomiji i razvijati čistije i jeftinije oblike saobraćaja. Ključno pitanje je šta je u tom pravcu urađeno u Srbiji?

- Da bi se ostvarilo sistemsko, dakle održivo rešenje, neophodno je delovati na tri nivoa: nacionalnom, regionalnom i lokalnom, i u tri vremenska perioda - za dugoročna, strateška predviđanja, srednjeročna planska i kratkoročna operativna rešenja. Srbija to ne može potpuno sama i zato je svaka konstruktivna pomoć dragocena. GIZ je tokom protekle tri godine, putem projekta „Upravljanje otpadom u kontekstu klimatskih promena (DKTI)“, primenila izuzetan program podrške na sva tri nivoa, doprinoseći zakonodavnim rešenjima na nacionalnom, razvojnim planovima na regionalnom i praktičnom podrškom na lokalnom nivou. Uz programe informisanja i motivacije stanovništva isporučeno je više hiljada kanti za primarnu selekciju otpada, razvijen i pušten u rad gradski komposter u Novom Sadu, poklonjeno više od 140 malih kućnih kompostera za preradu biološkog otpada i nekoliko kamiona za komunalni otpad. U 20 preduzeća je napravljen plan primene principa cirkularne ekonomije, a tri su dobila punu podršku za realizaciju. Uz to, značajan doprinos je dat humanizaciji celog procesa koji u velikoj meri zavisi od neformalnih sakupljača. Čak 85% svog prikupljenog otpada koji se reciklira dolazi od onih ljudi koje ujutro ili uveče viđate kod kontejnera iz kojih sakupljaju sekundarne sirovine i od toga žive i izdržavaju svoje porodice, ali uz uslove rada koji su neprihvatljivi za savremeno društvo. GIZ je učinio napor da se tim grupama pomogne da postanu deo legalnog sistema zapošljavanja i rada - ističe Vasiljević.

Na pitanje kakvu korist ima privreda, naš sagovornik odgovara:

- Uštedom u resursima i korišćenjem sekundarnih i recikliranih sirovina, smanjenjem potrošnje energije, smanjenjem količine otpadnog materijala i upotrebom savremenih tehnologija dobiće se efikasnija i konkurentnija proizvodnja sa manje posledica po životno okruženje i zdravlje i time obezbediti sigurno i održivo poslovanje. Osim toga, novi model rađa nove poslove i nova radna mesta i na taj način doprinosi razvoju privrede.

Tomas Šib
foto: Privatna arhiva

Velike koristi i za građane

Vasiljević: Oni će moći da prodaju svoj otpad!

l Vasiljević podseća da je EU donela propis kojim se potrošačima obezbeđuje pravo na produženo trajanje proizvoda.

- Znači da će uređaji za domaćinstvo morati da traju duže nego garancija, skoro kao nekad! Pojedinac će moći da prodaje svoj otpad, bilo kao ambalažu na posebnim mestima i u radnjama, bilo kao selektovan u samom domaćinstvu. Već postoje sistemi za iznajmljivanje kućnih uređaja ili za kupovinu repariranih i znatno jeftinijih od potpuno novih modela. Lakši je pristup energiji, a građani će moći da je uštede boljom izolacijom, sopstvenom, malom proizvodnjom i upotrebom uređaja koji imaju manju potrošnju, a veću efikasnost i time će biti povoljniji i za kupovinu i za korišćenje. Smanjenje zagađenja doprinosi kvalitetnijem životu i boljem zdravlju, a od toga nema veće dobiti! - zaključuje on.

Dušan Vasiljević
foto: Kurir

Održiva budućnost

I ciljevi UN međusobno su povezani

l Vasiljević ističe i da aktuelni „konzumerizam jede svoju decu, te da je jasno da smo resurse koje smo do sada nemilice trošili iscrpli i da ubrzo neće biti dovoljno nafte, uglja, ruda, drveta“...

- Osim toga, nestaće pijaće vode, nedostajaće hrane, čisti vazduh je luksuz, a očuvana priroda je postala predmet egzotičnih putovanja.

Upravo iz ovih razloga važno je da promovišemo i što više afirmišemo ciljeve održivog razvoja UN, a konkretno za ovu temu su vezana tri:

6 - čista voda i sanitarni uslovi

9 - industrija, inovacije i infrastruktura

12 - odgovorna potrošnja i proizvodnja

Jelena Vukić

Prijavite se na newsletter.

Svakog dana besplatan pregled vesti na vaš e-mail.

* Obavezna polja
track