IRAN NAPAO BRITANSKU ELEKTRANU, ZATVORENA NA 4 DANA! Ovo Teheran do sada nikada nije uspeo da izvede, front sajber udara išao od Amerike pa čak do ALBANIJE

Iranski hakerski napad izazvao je zatvaranje britanske elektrane na četiri dana.

Smatra se da je ovo prvi put da su hakeri povezani sa iranskim vlastima uspeli da izazovu zatvaranje objekta te vrste u Velikoj Britaniji i veruje se da je ovo najuspešniji sajber udar tog tipa koji je Teheran uspeo da izvede.

Britanski list saznaje da se incident dogodio istovremeno sa serijom napada na američku vodovodnu infrastrukturu prošlog meseca, koji su pogodili 12 saveznih država i izazvali zabrinutost u Beloj kući.

Zvaničnici u Londonu su odbili da kažu koja je elektrana bila meta napada, navodeći bezbednosne razloge, ali je Dejli telegraf saznao da je u objektu bio onemogućen rad četiri dana, dok se za to vreme osoblje borilo ponovo pokrene električnu centralu.

Smatra se da je pogođena elektrana relativno mala i da prekid nije imao uticaja na snabdevanje električnom energijom ili proizvodnju energije u Velikoj Britaniji.

Kao odgovor na napad, vlada u Londonu je obavestila izvršne direktore elektroenergetskih kompanija o tome šta se desilo i uputila savete i uputstva za naredne korake njihovim firmama.

Prema saznanjima lista, incident prijavljen Nacionalnom centru za sajber bezbednost (NCSC), javnom ogranku britanske obaveštajne agencije GCHQ koja izdaje savete kompanijama o zaštiti nacionalne infrastrukture od stranih pretnji.

Britanske i američke obaveštajne agencije su više puta upozoravale na rizik koji predstavljaju hakeri iz Rusije, Kine, Irana i Severne Koreje, koji svakodnevno napadaju nacionalnu infrastrukturu od ključne važnosti i vladine agencije.

Šta su bile mete ranijih napada u Britaniji?

Veliki incidenti su ranije doveli do pada kompjuterskih sistema Nacionalne zdravstvene službe (NHS), škola i komercijalnih proizvodnih pogona, uključujući proizvodne linije u kompaniji "Jaguar Lend Rover".

Strane hakerske grupe su takođe ukrale podatke o kupcima iz radnji maloprodajnih preduzeća u napadima izvedenim tokom prošle godine, kao i evidenciju birača od Izborne komisije.

Međutim, smatra se da nijedan haker nikada nije do ovog leta uspeo da zaustavi britansku elektranu, uprkos upozorenjima da su napadi na nacionalnu infrastrukturu redovni.

List navodi da je malo verovatno da je napad na britansku elektranu imao za cilj da nanese stvarnu štetu civilima i smatra se da ga šira javnost nije ni primetila.

Ali, moguće da je incident bio osmišljen kao dokaz da hakeri povezani sa iranskim Korpusom islamske revolucionarne garde (IRGC) mogu da osiguraju pristup sistemima u Velikoj Britaniji i zatvore osetljive infrastrukturne lokacije.

Podseća se da su desetine malih elektrana širom Britanije povezane na zajedničku mrežu.

Mnoge od njih rade na gas i koriste se samo nekoliko sati nedeljno, na primer kada je brzina vetra mala i potrebna je dodatna energija.

Navodi se da četvorodnevni prekid rada u takvom postrojenju ne bi uticao na širu mrežu.

Neke fabrike i drugi objekti poput bolnica takođe imaju sopstvene generatore električne energije.

Julski haos u Americi

Hakerski napadi izvedeni u julu u SAD pogodili su desetine postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, izazvali poplave i gubitak pritiska u slavinama, primoravši vlasti u pojedinim delovima Amerike da savetuju kupcima da prokuvaju vodu pre nego što je piju.

Prvi izveštaji o tim sajber udarima pojavili su se u Minesoti 26. jula, nakon čega je usledio niz sličnih bezbednosnih propusta u Mičigenu, Džordžiji, Južnoj Dakoti i Nju Džersiju.

Američki Federalni istražni biro (FBI) je incidente pripisao "zlonamernim sajber akterima", ali su izvori iz američke vlade kasnije potvrdili medijima da je pretnja verovatno potekla iz Teherana.

Dejli telegraf podseća da je Iran dramatično pojačao sajber napade na zapadne zemlje nakon najnovijih sukoba na Bliskom istoku, a posebno otkako su SAD i Izrael započeli vazdušne napade na Teheran krajem februara.

Postoje sumnje da su se iranski sajber napadi dogodili u Nemačkoj, Poljskoj, Finskoj, Belgiji i Albaniji, iako su Izrael i druge zemlje Bliskog istoka bili najčešće mete.

(Kurir.rs/The Daily Telegraph/Preveo i priredio: N. V.)