EU SPREMA NOVA PRAVILA ZA PROŠIRENJE, UKRAJINA DOBIJA POSEBAN PUT: Brisel otkrio šta se menja na putu ka članstvu

Evropska komisija predstavila je široku strategiju za pripremu Evropske unije za buduće proširenje, u kojoj Ukrajina zauzima posebno mesto zbog značajnog potencijala u oblasti prehrambene bezbednosti i odbrane.

Zvaničnik Evropske komisije, koji je govorio pod uslovom anonimnosti, rekao je da je ovo kritičan trenutak za politiku proširenja jer proširena Unija više nije daleka mogućnost i o tome će se uskoro odlučivati. Prema njegovim rečima, to znači da su strukturna pitanja politike proširenja važna i da moraju biti rešena pre donošenja takve odluke.

Naglasio je da je EU potpuno jasna u stavu da neće snižavati svoje standarde.

Postepena integracija nije zamena za punopravno članstvo

Govoreći o glavnim elementima objavljenog dokumenta, Kos je rekla da koncept postepene integracije podrazumeva da zemlja kandidat sprovodi dogovorene reforme i strateški se usklađuje sa ostatkom EU, što je opisala kao novi element.

Zvaničnik Evropske komisije objasnio je da postepena integracija nije alternativa punopravnom članstvu, već način da se proces ubrza, jer bi omogućila zemljama kandidatima i EU da približe i usklade svoje strateške interese pre nego što članstvo bude formalizovano.

Zvaničnik Komisije rekao je da EU ne odustaje od principa zasnovanog na zaslugama i da je napredak zemalja koje su se najviše približile članstvu rezultat njihovih sopstvenih dostignuća.

Prema njegovim rečima, od zemalja kandidata se zahtevalo da ispune svoje obaveze i, iako su kriterijumi zahtevni, neke od njih ostvarile su impresivan napredak. Dodao je da EU pozdravlja taj napredak, ali istovremeno prepoznaje geopolitički značaj i geostratešku vrednost proširenja.

Ukrajini poseban režim za poljoprivredu i odbranu

Evropska komisija posebno ističe značajan potencijal Ukrajine u oblasti prehrambene bezbednosti, kao i veličinu, strukturu i produktivnost njenog poljoprivrednog sektora.

U dokumentu se navodi da bi, s obzirom na veličinu, strukturu i veoma visoku produktivnost ukrajinske poljoprivrede, proces pristupanja te zemlje zahtevao ciljane aranžmane kojima bi se značajno ograničili finansijska podrška i pristup tržištu za osetljive poljoprivredne proizvode. Istovremeno bi Ukrajini bila pružena podrška u obnavljanju pristupa njenim tradicionalnim izvoznim tržištima u trećim zemljama.

Očekuje se da ove ciljane mere budu uključene u zajedničke pozicije EU za Klaster 5, "Resursi, poljoprivreda i kohezija", tokom pregovora o pristupanju Ukrajine.

Evropska komisija takođe ističe značajno praktično iskustvo Ukrajine i njene industrijske kapacitete u sektoru odbrane. Dokument predviđa dublju saradnju i pre formalnog pristupanja, uključujući korišćenje ukrajinske povezanosti sa Evropskim fondom za odbranu radi podrške inovacijama u odbrambenoj industriji i zajedničkim Evropskim odbrambenim projektima od zajedničkog interesa (EDPCI), čiji je cilj jačanje odbrambene tehnološke i industrijske baze EU.

Saradnja će obuhvatiti i inicijativu Bezbednosna akcija za Evropu (SAFE), kao i Evropski program odbrambene industrije (EDIP).

Dokument ističe i uspešno funkcionisanje postojećeg mehanizma Instrument za Ukrajinu, koji finansiranje povezuje sa sprovođenjem jasno definisanih reformi i investicionih ciljeva. Prilikom pripreme novog višegodišnjeg budžeta EU za period od 2028. do 2034. godine, Unija planira da nastavi sa ovakvim pristupom kroz instrument Globalna Evropa.

U dokumentu se navodi da Ukrajina već napreduje u okviru programa postepene integracije u EU, uključujući pristup zajedničkom roming prostoru. Ukrajina i Moldavija pridružile su se sistemu "Roam Like at Home" 1. januara 2026. godine, čime su domaći uslovi rominga prošireni na njihove građane i putnike iz Evropske unije.

EU takođe razmatra detaljne instrumente za integraciju energetskih, transportnih, uključujući TEN-T, i digitalnih mreža.

Ukrajina dobija posebnu mapu puta ka EU

Evropska komisija potvrdila je nameru da predstavi mape puta za najnaprednije zemlje kandidate, uključujući Ukrajinu.

Prema navodima Komisije, oslanjajući se na iskustva iz prethodnih talasa proširenja, Paket proširenja za 2026. godinu uključiće okvirne mape puta sa narednim koracima u procesu pristupanja za najnaprednije zemlje koje pregovaraju, Crnu Goru, Albaniju, Moldaviju i Ukrajinu, pod uslovom da zadrže tempo reformi.

Kos je rekla da će se mapa puta za Ukrajinu, koja bi mogla da bude predstavljena krajem meseca zajedno sa izveštajem o proširenju, razlikovati od mapa za ostale tri zemlje jer se Ukrajina brani od ruske vojne agresije.

Mape puta će sadržati okvirne rokove procesa evropskih integracija, uz jasno definisane rezultate koji bi trebalo da omoguće veću predvidljivost na putu ka članstvu.

Kos je rekla da će, kako proces pristupanja bude napredovao i bude završavano sve više koraka u tehničkim pregovorima, uključujući otvaranje klastera, ispunjavanje ključnih merila i njihovo kasnije zatvaranje, biti lakše razumeti uslove koji će na kraju biti uključeni u ugovor o pristupanju.

Dodala je da svi žele da se rat u Ukrajini što pre završi.

Komisija želi da ograniči mogućnost veta pojedinačnih članica

Dokument takođe otkriva da Evropska komisija predlaže širu upotrebu glasanja kvalifikovanom većinom (QMV), umesto jednoglasnog odlučivanja, za privremene odluke tokom pristupnih pregovora, poput otvaranja pregovaračkih klastera, kao i u spoljnoj politici, uključujući sankcije.

Kos je rekla da bi se time smanjio broj oblasti u kojima jedna zemlja može jednostrano da blokira odluke koje podržavaju sve ostale članice.

Dokument Komisije predlaže i proširenje upotrebe glasanja kvalifikovanom većinom putem takozvanih prelaznih, odnosno "passerelle" klauzula, u oblastima kao što su sankcije, ljudska prava, civilne misije u okviru Zajedničke bezbednosne i odbrambene politike, mere protiv poreskih prevara, fiskalne mere u energetskoj politici i socijalna zaštita.

Predlaže se i potpunije korišćenje člana 31(2) Ugovora o Evropskoj uniji, koji već omogućava glasanje kvalifikovanom većinom pod određenim okolnostima u okviru Zajedničke spoljne i bezbednosne politike, umesto dosadašnje prakse oslanjanja na jednoglasnost.

Istovremeno, svako proširenje upotrebe kvalifikovane većine bilo bi praćeno postojećim zaštitnim mehanizmima, uključujući "kočnicu za hitne slučajeve", kojom se pitanje može uputiti Evropskom savetu, i "mehanizam iz Joanine", koji omogućava nastavak pregovora bez davanja prava veta pojedinačnoj članici.

Savet EU bi u praksi češće koristio kvalifikovanu većinu u oblastima u kojima taj mehanizam već postoji, uz jasnije rokove i reformu načina rada, umesto nastojanja da se po ustaljenoj praksi uvek postigne konsenzus.

Iako se predlog o kvalifikovanoj većini odnosi na otvaranje pregovaračkih klastera i druge privremene odluke tokom pristupnih pregovora, konačna odluka o prijemu nove članice i dalje bi zahtevala jednoglasnost u skladu sa članom 49 Ugovora o Evropskoj uniji.

Dokument takođe naglašava značaj razvoja mehanizma "pojačane saradnje" za situacije u kojima ciljevi politike EU ne mogu da budu ostvareni u razumnom roku.

Prema dokumentu, pojačana saradnja omogućava grupi od najmanje devet država članica da uspostavi bližu saradnju u određenoj oblasti politike, pod uslovom da budu ispunjeni zahtevi utvrđeni ugovorima EU. Evropska komisija podsetila je da je ovaj mehanizam već pokazao efikasnost, uključujući uspostavljanje zajma za podršku Ukrajini za 2026. i 2027. godinu.

Komisija je saopštila da će se osloniti na ovo iskustvo i analizirati postojeće predloge kako bi utvrdila oblasti u kojima bi pojačana saradnja mogla da pomogne u prevazilaženju dugotrajnih blokada u odlučivanju, uz istovremeno ostvarivanje ciljeva relevantnih inicijativa. Analiza će obuhvatiti usklađenost sa zahtevima ugovora EU i spremnost potencijalnih učesnika.

Pored zadržavanja tradicionalnih zaštitnih klauzula u oblastima poput jedinstvenog tržišta i pravosuđa u budućim ugovorima o pristupanju zemalja kandidata, Komisija predlaže uvođenje "institucionalne zaštitne mere" koja bi važila do 15 godina nakon prijema u EU.

Ona bi se primenjivala u slučaju ozbiljnog kršenja vrednosti EU, utvrđenih članom 2 Ugovora o Evropskoj uniji, od strane novih članica. U ekstremnim slučajevima, države koje sistematski krše te vrednosti mogle bi da izgube pravo glasa na nivou EU.

Komisija takođe planira da proširi mehanizme za procenu vladavine prava i obezbedi da nove članice EU od trenutka pristupanja budu potpuno spremne za učešće u radu Kancelarije evropskog javnog tužioca.

Kako je preneo Ukrinform, Evropska unija prati rad ukrajinske Vrhovne rade, uključujući usvajanje očekivanih izmena koje se odnose na nacionalne manjine, i nada se da bi već sledeće nedelje mogla da budu otvorena dva klastera u pregovorima Ukrajine o pristupanju EU, izjavila je evropska komesarka za proširenje Marta Kos.

(Kurir.rs/Ukrinform)