HITAN SASTANAK U BRISELU! Evropa na nogama zbog opasne smrtonosne kuge iz Sibira, danas zaseda Komitet za zdravstvene pretnje
- Evropska komisija i države članice danas u Briselu raspravljaju o mogućoj epidemiji plućne kuge u Sibiru, nakon smrti laboratorijske radnice u Irkutsku.
- SZO i ECDC navode da je rizik za Evropu veoma nizak i da sumnja na epidemiju još nije potvrđena, dok Rusija tvrdi da je situacija pod kontrolom.
Predstavnici Evropske komisije i država članica planiraju da raspravljaju o potencijalnoj epidemiji plućne kuge u Sibiru, dok nacionalne vlasti pokušavaju da dobiju jasnu sliku o situaciji.
Sastanak Komiteta za zdravstvenu bezbednost, koji procenjuje ozbiljne prekogranične zdravstvene pretnje, održaće se danas u Briselu. Sastanak je već bio zakazan, ali je ova tačka dodata na dnevni red.
- Mogu da potvrdim da će se incident u Rusiji naći na dnevnom redu Komiteta za zdravstvenu bezbednost - izjavio je portparol Komisije za Juronjuz.
Gde je zabeležen slučaj kuge?
Slučaj se odnosi na laboratorijsku radnicu Istraživačkog protivkužnog instituta u Irkutsku, na jugoistoku Sibira, koja je preminula 2. oktobra pod nerazjašnjenim okolnostima.
Njena smrt je pripisana "upali pluća nepoznate etiologije". Ruske vlasti navode da nisu pronašle dokaze da je njena bolest uzrokovana bilo kojim od patogena sa kojima je radila i insistiraju na tome da je situacija pod kontrolom.
Ruski zvaničnici nisu izneli više detalja o radnici, ali su mediji pisali da je reč o ruskoj laborantkinji Darji Šilipovoj. (28), koja je preminula od kuge nakon što se u institutu u Irkutsku slomila epruveta sa uzorcima patogena.
Bolnica u kojoj se laboratorijska radnica lečila stavljena je u karantin. Oko 200 ljudi koji su bili u kontaktu sa njom stavljeno je pod strogi medicinski nadzor.
Pored toga, Kazahstan, Kirgistan i Uzbekistan uveli su mere predostrožnosti na svojim granicama kako bi sprečili moguće širenje zaraznih bolesti.
SZO: Rizik za evropski region "nizak"
Svetska zdravstvena organizacija (SZO) saopštila je u utorak da niko od tih ljudi do sada nije pokazao simptome i da su prvi testovi bili negativni, iako je napomenula da je "nejasno" koji su patogeni testirani.
SZO je napomenula da je rizik za evropski region "veoma nizak".
U saopštenju, Evropski centar za sprečavanje i kontrolu bolesti (ECDC) naveo je da sumnja na epidemiju kuge "još nije potvrđena".
"Između Irkutska i EU ima malo putovanja, posebno trenutno zbog rata koji Rusija vodi protiv Ukrajine. Na osnovu trenutno dostupnih ograničenih informacija, nema izveštaja o sekundarnim slučajevima niti o kontinuiranom prenošenju sa čoveka na čoveka", saopštila je agencija.
Brisel i Vašington pažljivo prate razvoj situacije i pozvali su Rusiju da pruži tačne i transparentne informacije.
Tramp: "Uvek smo spremni da pomognemo"
Podsetimo, američki predsednik Donald Tramp izjavio je da su SAD spremne da pomognu Rusiji nakon što je Stejt department objavio da prati izveštaje o potencijalno smrtonosnom slučaju "upale pluća nepoznate etiologije", povezanom sa ruskom laboratorijom za istraživanje kuge.
- Svakome ko ima takvu vrstu problema, uvek smo spremni da pomognemo - rekao je Tramp novinarima u ponedeljak.
Upitan o tome kako SAD planiraju da ublaže rizik koji dolazi iz Rusije, Tramp je rekao da njegova administracija to "veoma ozbiljno razmatra".
Tramp je izbijanje bolesti nazvao "plućnom kugom", nastavivši sa opisom upale pluća kao "teške bolesti" i dodavši da su "ti mikrobi postali jači i pametniji. Oni su poput armije".
Kuga nije nestala: Kako se prenosi, koji su simptomi i koliko je opasna
Kuga je bolest koju uzrokuje bakterija Yersinia pestis, prema podacima CDC-a.
Ljudi se mogu zaraziti nakon ujeda zaražene glodarske buve, stupanjem u kontakt sa kontaminiranom tečnošću ili tkivom zaražene životinje, ili udisanjem zaraženih kapljica u vazduhu.
Postoje tri oblika kuge: bubonska, plućna i septicemična. Simptomi često uključuju povišenu temperaturu, groznicu i slabost.
Bubonska kuga je ozloglašena po tome što je tokom 1300-ih godina usmrtila milione ljudi u Evropi. Iako bolest i dalje postoji, moderna medicina i napori javnog zdravstva učinili su je manje opasnom.
Kuga se može lečiti terapijom antibioticima. Što se pre prime antibiotici, to su veće šanse za potpun oporavak.
Zašto je plućna kuga posebno opasna?
Plućna kuga predstavlja najzarazniji oblik bolesti i razlikuje se od bubonske kuge po jednoj izuzetno važnoj osobini: može da se prenosi direktno sa čoveka na čoveka preko respiratornih čestica.
Inkubacija može biti veoma kratka. Svetska zdravstvena organizacija navodi da simptomi u pojedinim slučajevima mogu da se pojave za manje od 24 sata.
Bolest izaziva ozbiljne respiratorne probleme, uključujući otežano disanje i kašalj, ponekad sa krvavim ispljuvkom.
Bez brzog lečenja stanje može dramatično da se pogorša. Svetska zdravljstvena upozorava da nelečena plućna kuga može biti smrtonosna u roku od samo 18 do 24 sata od pojave simptoma.
Upravo zbog mogućnosti prenosa među ljudima plućna kuga predstavlja posebno veliki epidemiološki rizik. Osobe za koje se sumnja da su zaražene moraju biti izolovane, dok se njihovi bliski kontakti identifikuju i prate.
(Kurir.rs/Euronews)
