FRANCUSKA U STANJU PRIPRAVNOSTI PRED NOVE PROTESTE: Raspoređeno 70.000 policajaca, zatvaraju muzeje, odlažu utakmice, Le Pen u Orleanu, tamo stižu i levičari!

Lideri francuske levice kritikovali promenu trase protesta u Parizu u poslednjem trenutku

Lideri francuske levice kritikovali su odluku pariske policijske prefekture da u poslednjem trenutku promeni trasu protesta zakazanog za subotu u Parizu, ocenjujući da je cilj takvog poteza da se "ometu protestne šetnje" i "poseju konfuzija, a samim tim i panika".

"Veoma sam zabrinuta zbog subotnjih demonstracija", napisala je na društvenoj mreži X Marin Tondelije, liderka francuskih Zelenih.

Protest je prvobitno trebalo da bude održan između Trga Bastilje i Trga Nasion, ali je njegova trasa na kraju promenjena, pa je okupljanje pomereno na period od 13 do 19 časova, između Port d'Italija i Port de Vensena.

"Naravno da će ljudi doći na Bastilju, jer smo taj događaj svi intenzivno najavljivali. Da li će policija to okupljanje tretirati kao neprijavljene demonstracije? To je veoma problematično i opasno, posebno imajući u vidu pouke iz prošlog vikenda", upozorila je Tondelije.

Sličan stav izneo je i Žan-Lik Melanšon, lider stranke Nepokorena Francuska, koji je na istoj društvenoj mreži poručio:

"Još jednom, oni koji su na vlasti pokušavaju da ometu protestne šetnje i nametnu nemoguće rokove za reorganizaciju."

"Žuti prsluci" najavili više od 700 protesta u Francuskoj

Više od 700 protesta planirano je na poziv pokreta "Žuti prsluci", a okupljanja i protestne akcije biće organizovani na kružnim tokovima, benzinskim pumpama, železničkim stanicama i u blizini skladišta nafte, prema mapi objavljenoj na njihovom sajtu.

Prošlog vikenda širom Francuske protestovalo je 550.000 ljudi, prema podacima nadležnih organa.

Marin Le Pen ima novu priliku za predsedničku funkciju

Istraživanja javnog mnjenja ukazuju na to da bi Marin le Pen mogla da ima najveće šanse do sada da postane predsednica Francuske, dok se priprema za četvrtu predsedničku kandidaturu.

To se događa uprkos tome što ju je sud ranije ove godine proglasio krivom za proneveru sredstava Evropske unije.

Le Pen je negirala da je počinila bilo kakvo krivično delo i uložila žalbu na presudu.

Politička neizvesnost, rastuće nezadovoljstvo građana i novi protesti dodatno komplikuju situaciju u Francuskoj, koja se suočava sa mogućnošću nove eskalacije nasilja i dubokih promena na političkoj sceni.

Mogući sukobi na skupu Nacionalnog okupljanja

Dvodnevna konferencija Nacionalnog okupljanja u Orleanu, oko 120 kilometara južno od Pariza, mogla bi da postane jedno od žarišta sukoba u subotu.

Očekuje se dolazak levičarskih grupa u ovaj manji grad, u kojem bi trebalo da se okupe hiljade članova krajnje desničarske stranke kako bi saslušali obraćanje svoje liderke Marin le Pen.

Gradonačelnik Orleana upozorio je ove nedelje da je očekivani broj učesnika "bez presedana". Najavio je da će hiljade policajaca biti raspoređene kako bi sprečile moguće sukobe, dok će javni prevoz biti obustavljen.

Krajnja desnica i radikalna levica optužuju Makrona

Vodeći predstavnici obe stranke okrivili su Makrona i njegove ministre za nerede, smatrajući da bi nezadovoljstvo građana moglo da im donese političku korist.

Makronova centristička stranka već duže vreme ima poteškoće u formiranju stabilnih vlada i usvajanju zakona.

Žan-Lik Melanšon, lider Nepokorene Francuske i predsednički kandidat te stranke, kritikovao je ono što je opisao kao prekomernu upotrebu sile tokom policijskog postupanja na demonstracijama.

On je optužio Makrona da "uništava republikansku državu" uvođenjem ograničenja za proteste.

Melanšon je pozvao svoje pristalice da se pridruže subotnjim demonstracijama, kao što je to učinio i prethodne nedelje, pre nego što je osudio nasilje koje je usledilo nakon protesta.

Sve veće nezadovoljstvo zbog troškova života i političke krize

Nezadovoljstvo među građanima Francuske je veliko. Troškovi života nastavljaju da rastu, dok upozorenja o stanju javnih finansija postaju sve ozbiljnija.

Buduća francuska vlada verovatno će morati da sprovede velika smanjenja javne potrošnje kako bi finansirala sve veći državni dug.

Nemiri se odvijaju u uslovima duboke političke polarizacije, dok se Francuska priprema za izborni period koji bi mogao da bude najpodeljeniji i najnepredvidljiviji u poslednjoj generaciji.

Makron bi trebalo da napusti funkciju narednog proleća. Istraživanja javnog mnjenja ukazuju na mogućnost da kandidat njegovog centrističkog pokreta ne uspe da se plasira u drugi krug predsedničkih izbora, koji bi trebalo da bude održan u maju.

U tom slučaju, francuski birači mogli bi da biraju između krajnje desničarskog Nacionalnog okupljanja i radikalno leve stranke Nepokorena Francuska.

Stotine uhapšenih i zatvorenih nakon prošlonedeljnih nereda

Francuska se i dalje oporavlja od prošlonedeljnih nemira, tokom kojih je policija bila brojčano nadjačana demonstrantima i učesnicima nereda. Prodavnice su pljačkane, a zgrade paljene.

Jedan od najupečatljivijih primera razaranja jeste raskošna gradska većnica iz 19. veka u Limožu, koja je teško oštećena u požaru.

Ministar pravde Žerald Darmanen izjavio je u petak da su 232 osobe zatvorene zbog učešća u neredima 17. oktobra, dok se više od 1.100 ljudi pojavilo pred sudom.

Oko 260 slučajeva odnosi se na optužbe za "delovanje u okviru organizovanih kriminalnih grupa", dodao je ministar.

Darmanen je naložio tužiocima da zahtevaju stroge kazne za osobe osuđene zbog pljačke ili napada na policajce. Predviđene mere uključuju zabranu učešća na demonstracijama, oduzimanje prava glasa i zabranu pristupa društvenim mrežama.

Pokret "Žutih prsluka" ponovo na ulicama

Pokret protesta koji su pokrenuli studenti prerastao je u šire nezadovoljstvo vladom. U subotu bi širom Francuske mogli masovno da se pojave i pripadnici pokreta "Žutih prsluka".

Ovaj pokret, koji je privukao pristalice i sa levice i sa desnice, organizovao je velike i ometajuće proteste tokom Makronovog prvog predsedničkog mandata.

Na veb-sajtu povezanom sa pokretom navedeno je više od 500 planiranih demonstracija i oko 200 drugih akcija za subotu. Organizatori zahtevaju Makronovu ostavku.

U pozivu objavljenom na internetu, grupa je poručila da "odbija da pridruži svoj glas horu ogorčenja" zbog nasilja 17. oktobra i optužila policiju za napade na demonstrante.

Zatvaranje muzeja i odlaganje fudbalske utakmice

Mere predostrožnosti obuhvataju i kulturne ustanove, sport i poslovanje. Muzeji Luvr, Orsej i Pikaso biće zatvoreni u subotu. Utakmica Pari Sen Žermena, koja je trebalo da bude odigrana tog dana, pomerena je za ponedeljak.

Pojedini vlasnici prodavnica i drugih poslovnih objekata zaštitili su izloge daskama, strahujući od novog talasa pljački i vandalizma.

Neujednačene mere u francuskim gradovima

Nakon nedelje tokom koje su u pojedinim gradovima, uključujući delove Pariza, važili delimični policijski časovi, situacija se razlikuje od grada do grada kada je reč o tome koji oblici protesta će biti dozvoljeni.

Dok su neki gradonačelnici insistirali na širokim zabranama, drugi su pristali da dozvole demonstracije koje su uredno prijavljene nadležnim organima.

U Marseju je, na primer, prethodna odluka o zabrani svih protesta brzo povučena kako bi se omogućilo održavanje marša u organizaciji sindikata.

U Parizu je studentski sindikat, uz podršku radničkih organizacija, najavio marš čija je ruta ograničena tako da ne prolazi kroz centar grada. Ipak, pripreme za moguće nerede u nekim od najpoznatijih delova prestonice su u toku.

Makron razgovarao sa predstavnicima učenika

Francuski predsednik Emanuel Makron sastao se u petak sa predstavnicima srednjoškolaca, uoči subotnjih protesta.

Predstavnici učenika naveli su da im je predsednik dao jasna obećanja, ali su istovremeno poručili da bi učenici trebalo da "nastave sa mobilizacijom".

Makron je početkom ove nedelje doneo odluku prema kojoj će u subotu biti dozvoljene samo demonstracije koje organizuju priznati sindikati. Nekoliko velikih gradova, među kojima su Lion, Nica i Monpelje, otišlo je i korak dalje, najavivši potpunu zabranu okupljanja.

Zvanične najave, međutim, nisu mnogo uticale na organizatore. Širom Francuske planirano je više stotina velikih i manjih demonstracija.

Njunjez: "Nećemo dozvoliti da bilo šta prođe bez odgovora" 

- Nećemo dozvoliti da bilo šta prođe bez odgovora - izjavio je ministar unutrašnjih poslova Loran Nunjez.

- Bićemo beskompromisni prema vandalima, pljačkašima i svima koji počine nasilna dela - dodao je on. Naveo je da su, odvojeno od najavljenih protesta, na društvenim mrežama zabeleženi brojni pozivi na nasilje koji dolaze od "krajnje levice i radikalne ekstremne levice".

Poslednjih dana, nakon ubrzanih sudskih postupaka, stotine ljudi osuđene su na zatvorske kazne zbog vandalizma, podmetanja požara i pljačke.

Danas se održavaju veliki protesti u Parizu - 70.000 policajaca na ulicama

Vlasti su uvele široka ograničenja za demonstrante, ali se i dalje očekuje da će se stotine hiljada ljudi okupiti u Parizu i drugim gradovima. Novi talas protesta organizuju studenti, sindikati i šire grupe koje se protive vlastima.

Francusko Ministarstvo unutrašnjih poslova saopštilo je da će na ulice biti raspoređeno 70.000 policajaca, čime se dodatno pojačava bezbednosno prisustvo u francuskim gradovima. Vlada se našla na udaru opozicionih stranaka zbog optužbi da nije predvidela razmere nasilja 17. oktobra.