BEOGRAD - Dok strahovi od pogubnog trgovinskog rata između Rusije i Zapada rastu pošto je Moskva uzvratila na sankcije tako što je zabranila uvoz niza poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda i zapretila embargom i u drugim oblastima, reakcije u pogođenim zemljama su različite, a troškovi "rata sankcijama" se procenjuju na - desetine milijardi evra.
Ruski premijer Dmitrij Medvedev potvrdio je juče da je Moskva na godinu dana zabranila uvoz voća, povrća, mesa, ribe, mleka i mlečnih proizvoda iz SAD, EU, Australije, Kanade i Norveške - zemalja koje su Kremlju nametnule ekonomske sankcije. Da bi se nadomestili proizvodi čiji je uvoz zabranjen, kako je najavio ministar poljoprivrede, Rusija će uvoziti veće količine brazilskog mesa i novozelandskog sira, a alternativne snabdevače potražiće i u drugim zemljama Latinske Amerike, a možda i u Africi i Turskoj.
Ruska vlada je, međutim, zapretila i dodatnim kontramerama, što je protivudarac za EU, SAD i njihove saveznike zbog uvođenja širokih sankcija Moskvi prošlog meseca, čime je Rusija kažnjena zbog navodne uloge u ukrajinskom sukobu. Ruski zvaničnici, kako je Medvedev rekao, razmatraju i zabranu letova evropskih i američkih aviokompanija ka Aziji preko Sibira, a najavio je i mogućnost uvođenja zaštitnih mera u izvesnom broju industrijskih sektora, uključujući automobilsku industriju, brodogradnju i avioindustriju.
Rusija je drugo najveće evropsko tržište hrane i pića i bila je veliki potrošač poljske svinjetine i holandskog voća i povrća, a izvoz hrane i sirovina u tu zemlju bio je vredan 12,2 milijarde evra prošle godine, podseća britanski Gardijan.
Ekhard Kords, predsednik Istočnog komiteta - grupe koja lobira za nemačku industriju u Istočnoj Evropi, upozorio je juče na "sunovrat u uzajamne ekonomske sankcije" koji će "pogoršati ionako tešku ekonomsku situaciju u regionu", piše britanski Fajnenšel tajms.
U Briselu kažu da im treba više vremena da procene kakve će posledice imati zabrana Moskve, a portparol Evropske komisije je rekao da su spremni da odgovore na rusku zabranu uvoza, prenosi Dojče vele pitajući se šta znači "odgovor na odgovor". Niko ne može da porekne da će se ruske sankcije itekako osetiti, ocenjuje nemački radio i navodi reči Uda Hemelinga, generalnog sekretara Udruženja nemačkih poljoprivrednika: "Rusija je važno tržište za naše glavne izvozne proizvode, pre svega za meso i mlečne prerađevine".
Evropska komisija računa da će samo briselske sankcije prema Rusiji koštati evropsku privredu 40 milijardi evra u ovoj godini, s tim da tu čak nisu ni uračunate ruske kontrasankcije, navodi DV uz ocenu da urušavanje privrednog rasta dolazi u škakljivom momentu za evropsku privredu, koja je bila na pragu privrednog oporavka posle šestogodišnje krize.
Industrijski eksperti ocenjuju da će ruski embargo pogoditi 10 odsto evropskog izvoza hrane te da bi mogao da izazove krizu prezasićenosti u Evropi, pa će mnogi evropski izvoznici sada morati da potraže i da se bore za nova tržišta, prenosi AFP.
Francuski ministar poljoprivrede kaže da ministri EU planiraju da se sastanu iduće nedelje kako bi procenili potencijalni uticaj sankcija, a ambasador EU u Rusiji Vigaudas Usakas navodi da evropski blok razmatra mogućnost žalbe Svetskoj trgovinskoj organizaciji.
Među 18 zemalja EU, Nemačka i Holandija su među najvećim snabdevačima Rusije, koja uvozi 35 odsto hrane koju konzumira, od čega je 10 odsto uvozila iz Unije. Gi Ermue iz Francuskog nacionalnog centra za govedarstvo, kaže da će Belgija, Holandija i Nemačka biti najpogođenije u tom sektoru. Istovremeno, Danska i Holandija će najviše štete pretrpeti zbog zabrane izvoza mlečnih proizvoda u Rusiju, a Norveška što se tiče ribljih proizvoda i lososa.
Francuski Figaro navodi komentar političara Žaka Mijara, koji smatra da je ekonomski rat između EU i Rusije "teška greška" i pokazatelj je nedostatka koncentracije i razboritosti u 28-članom bloku kad je reč o spoljnoj politici.
Što se tiče uticaja kontramera na samu Rusiju, glavni ekonomista u moskovskoj brokerskoj kući BCS Prajm Vladimir Tihomirov smatra da je, u strateškom smislu, to dobar potez pošto je visok nivo zavisnosti Rusije od uvoza hrane uvek bio zabrinjavajući iz perspektive nacionalne bezbednosti, mada će, verovatno, zabrana uvoza znatno povećati inflaciju.
S druge strane, američki zvaničnici navode da ruske protivsankcije neće značajnije uticati na ekonomiju SAD, a visoki zvaničnik američkog Ministarstva finansija Dejvid Koen smatra da je zabrana uvoza "surova ironija" jer "Rusija kažnjava time sopstveni narod". Američki Njujork tajms podseća da je piletina glavni proizvod koji su SAD izvozile u Rusiju, ali da je izvoz u tu zemlju činio samo sedam odsto od ukupnog američkog izvoza pilećeg mesa, dok u Ministarstvu poljoprivrede kažu da je izvoz u Rusiju činio manje od 1,0 odsto poljoprivrednog izvoza SAD prošle godine.
Na ruskoj listi zabranjenih proizvoda je ukupno 52 kategorija, među kojima nema začina, žitarica i slatkiša, kao ni omiljenih proizvoda ruske srednje klase - vina, kafe i maslinovog ulja, a koliko će se lista kontramera Moskve proširiti i gde će se zaustaviti - ostaje da se vidi.
