VAŠINGTON - Američki Senat blokirao je danas otpočinjanje rasprave o predlogu zakona koji bi zaustavio praksu Nacionalne bezbednosne agencije (NSA) da prikuplja podatke iz telefonskih komunikacija Amerikanaca i time zadao udarac predsedniku SAD Baraku Obami, koji je preložio ovaj zakon.
Predlog je, zapravo, imao većinu od 58:42, ali procedura zahteva da ima 60 glasova da bi se uopšte pristupilo raspravi. Glasanje je uglavnom bilo po partijskim linijama - većina demokrata je bila za zakon, a većina republikanaca protiv.
Predstavnički dom Kongresa, koji je takođe pod kontrolom republikanaca, prethodno je usvojio sopstveni zakon o NSA.
Da je ušao u proceduru i bio usvojen, Obamin zakon bio okončao praksu te agencije da prikuplja podatke o tome koga su Amerikanci zvali sa svojih telefona u domaćem telefonskom saobraćaju. Umesto toga, NSA bi morala prvo da pribavi odobrenje suda svaki put kad želi da analizira podatke iz telefona u slučajevima terorizma i da ispituje podatke koje čuvaju provajderi telefonskih usluga. U mnogim slučajevima, kompanije čuvaju te podatke 18 meseci.
Otkriće da NSA prikuplja podatke o pozivima Amerikanaca, i da to čini praktično još od terorističkih napada u Njujorku i Vašingtonu 11. septembra 2001. godine, jedno je od najvažnijih koje je obelodanio Edvard Snouden, bivši obaveštajac. Snouden je tajna dokumenta NSA predao novinarima.
Agencija prikuplja samo takozvane meta-podatke - brojeve koji su pozivani, a ne i imena i sadržinu razgovora - ali činjenica da se to radi duboko je uznemirila mnoge Amerikance.
Obamin predlog zakona imao je podršku tehnoloških kompanija i aktivista za građanske slobode. Njegov poraz znači da se malo toga promenilo u politici koju je razotkrio Snouden. Patriotski zakon, na osnovu kojeg NSA prikuplja podatke iz telefonskih poziva, ističe 2015. godine, što znači da će Kongres morati da usvoji zakon kojim će ponovo da odobrio ovu praksu da bi kontroverzni program mogao da se nastavi.
