Najnovije vesti

(VIDEO) DOSLEDAN SEBI: Muhika primio zatvorenike iz Gvantanama iz principa
Foto: AP

Našao se Amerikancima

(VIDEO) DOSLEDAN SEBI: Muhika primio zatvorenike iz Gvantanama iz principa

Planeta
Kada jedan predsednik (Barak Obama) želi da učini nešto pozitivno, šta treba da radim? Ne možeš da imaš pokvarenu dušu do te mere da ne možeš da pružiš ruku za jednu pravičnu stvar, rekao najsiromašniji predsednik na svetu zemljacima

MONTEVIDEO - Urugvajski predsednik Hose Muhika, bivši levičarski gerilac koji je proveo više godina u zatvoru tokom desničarskih režima 1970-ih i 1980-ih, ponovo je stavio Urugvaj u centar pažnje prihvativši šest zatvorenika iz Gvantanama kao izbeglice u svojoj zemlji, suprotstavivši se mišljenju svojih sugrađana.

Ta šestorica, četiri Sirijca, jedan Tunišanin i jedan Palestinac, koji su držani u Gvantanamu kao ekstremisti povezani s Al Kaidom mada nikada nisu optuženi, pušteni su u okviru intenziviranih napora američkog predsednika Baraka Obame da zatvori taj zatvor na Kubi. Muhika se složio da prihvati šest zatvorenika koji su proveli 12 godina u američkom zatvoru Gvantanamo na Kubi kao humanitarni gest i rekao da će im se pomoći da počnu novi život u toj zemlji od 3,3 miliona.

Ilustracija: Šestorica osumnjičenih islamskih ekstremista pušteni su zato što Barak Obama želi da zatvori već jednom zatvor u američkoj bazi Gvantanamo na Kubi (Foto: API
Ilustracija: Šestorica osumnjičenih islamskih ekstremista pušteni su zato što Barak Obama želi da zatvori već jednom zatvor u američkoj bazi Gvantanamo na Kubi (Foto: API

Veran svom otvorenom i direktnom stilu, bivši gerilac rekao je da bi bio znak kukavičluka da se okrenu leđa jednom predsedniku, misleći na Obamu, kada želi da reši "žalosnu gomilu problema" koju je nasledio.

Posle homoseksualnog braka, prava na abortus ili legalizacije kanabisa, Muhika se ističe još jednom odlukom koja daleko od toga da je naišla na jednoglasnu podršku u njegovoj zemlji. Bio je u stanju da se suprotstavi javnom mnjenju i prihvatio je Obaminu molbu u martu.

Urugvaj je druga zemlja u Latinskoj Americi posle Salvadora koja je primila zatvorenike iz baze Gvantanamo. Opravdavajući tu odluku prošlog jula, Muhika je izjavio da je ceo život proveo boreći se protiv zatvora i kada jedan predsednik "želi da učini nešto pozitivno, šta treba da radim".

Hose Muhika sa svojim naslednikom Tabareom Vaskezom, takođe levičarem (Foto: AP)
Hose Muhika sa svojim naslednikom Tabareom Vaskezom, takođe levičarem (Foto: AP)

Muhikina odluka da primi zatvorenike dolazi na kraju njegovog mandata. Njega će 1. marta na mestu predsednika zameniti Tabare Vaskez, član iste levičarske koalicije. Muhika je tokom 1960-ih i 1070-ih bio član urbane gerile Nacionalnog pokreta za oslobođenje (MNL), bio je hapšen, ranjen, pobegao je zatim je ponovo uhvaćen i proveo je 13 godina u zatvoru, većinom vremena u samici, dok nije oslobođen na kraju diktature (1973-1985). Njegovu odluku kritikovao je narod i desna opozicija, posebno tokom poslednje predsedničke kampanja koja je dovela do izbora Vaskeza 26. oktobra.

"Ne shvatate da se radi o pitanju principa. Ne možeš da imaš pokvarenu dušu do te mere da ne možeš da pružiš ruku za jednu pravičnu stvar", rekao je Muhika u oktobru. Tada su ankete pokazivale da je 58 odsto Urugvajaca protiv te inicijative, a samo 24 je bilo za.

Sa jučerašnjim dolaskom bivših zatvorenika, levičarski predsednik, poznat na međunarodnoj sceni po svojim govorima protiv potrošačkog društva, svom odbijanju protokola i skromnom stilu života, takođe je ušao u novu etapu u svojim odnosima sa SAD.

"Ceo život sam kritikovao i nastaviću da kritikujem SAD, njihove intervencije i zloupotrebe", rekao je Muhika u petak, i uspeo je da istovremeno pruži ruku zemlji koju mnoge njegove latinoameričke kolege osuđuju, a da se ipak od njih ne otuđi. Pragmatizam i držanje ravnoteže uvek su odlikovale Muhikine akcije, on se žustro zalagao za regionalnu integraciju i vremenom je stekao ugled mudraca i neumornog borca za socijalnu pravdu.

SAD su sa ovih šest prebacile 19 zatvorenika iz Gvantanama ove godine, a ostaje njih 136, najmanji broj od kada je otvoren zatvor 2002. Očekuje se još nekoliko oslobađanja do kraja godine.

Kada je izabran za predsednika prvi put 2008. Obama je obećao da će zatvoriti taj zatvor ali ga je blokirao Kongres, koji je zabranio slanje zatvorenika u SAD iz bilo kog razloga, uključujući i radi suđenja, i uveo ograničenja na njihovo slanje u inostranstvo.

http://www.youtube.com/watch?v=QffHDgBCd1A

Prijavite se na newsletter.

Svakog dana besplatan pregled vesti na vaš e-mail.

* Obavezna polja

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...