Najnovije vesti

HLADNIJE I DUŽE ZIME: Sunce miruje, stiže nam mini ledeno doba...
Foto: Thinkstock

Naučnici upozoravaju

HLADNIJE I DUŽE ZIME: Sunce miruje, stiže nam mini ledeno doba...

Planeta
Tako je bilo između 1645. i 1715, kad se čak i Temza zaledila, kažu naučnici

Kako god merili, Sunce je 2013. doživelo svoj vrhunac u trenutnom razdoblju, rekao je naučnik Ričard Harison iz Raterford Eplton laboratorija u Oksforšajeru.Tvrdi kako u svojih trideset godina rada kao solarni fizičar nikad nije video tako nešto. Naučnici su jedino složni kako će ovaj fenomen mirovanja Sunca i njegovih pega dovesti do dužih i hladnijih zima."Ovo jako liči na Maunderov minimum, razdoblje između 1645. i 1715. kad je Zemlju pogodilo mini ledeno doba. Tad se čak i Temza, reka koja prolazi kroz London, zaledila", kažu naučnici.Prema svojim računicama smatraju da postoji šansa od 20 odsto da se temperature na Zemlji drastičnije promene.

foto: Profimedia
foto: Profimedia

Maunderov minimum je bilo najduže zabeleženo razdoblje mirovanja Sunca. Tad je sunčevih pega bilo najmanje, što se odrazilo na klimu. Tad je nastupilo jedno mini ledeno doba. Veće reke su se tokom zime zaledile, a sneg se u nižim krajevima Evrope zadržavao gotovo godinu dana. Ovo što naša zvezda sad prolazi, možemo pronaći u podacima tog doba. Prava povezanost Sunčevog bioritma i količine negovih pega pa uticaj na klimatske promene je teško do kraja dokazati. Celo to područje fizike i astronomije se i dalje istražuje.

"Imamo merenja Sunca u poslednjih 400 godina. Jako smo blizu drastičnoj solarnoj neakivnosti", kažu Britanci.Iako je svet mnogo drugačiji od onog u 17. veku, čovek je jako uticao na njegovu promenu.

"Nismo još svesni ljudskog uticaja na našu planetu. Moguće je da će uticaj na sve biti jači nego što se očekuje", upozoravaju istraživači."Idućih 40 godina je kritično jer bi niske temperature mogle da utiču na klimatske promene i vetrove na Zemlji", kaže Majk Lokvud sa Univerziteta u Redingu.Prema njegovim istraživanjima, postoji oko 20 odsto izgleda da se vratimo u one vremenske uslove od pre 400 godina.Još 2013. je američka svemirska agencija NASA upozorila da se nešto čudno događa sa Suncem. U 2014. su prema proračunima očekivali solarni maksimum koji se događa, prema predviđanjima, gotovo svakih jedanaest godina.

Umesto njega, površina Sunca je mirna što prkosi svim predviđanjima. Konvencionalna nauka smatra da se solarna aktivnost konstantno ritmički menja.

Na jednom kraju svakog od ciklusa, zvezda se umiri tako da možemo da vidimo samo nekoliko pega i zabeležimo nekoliko baklji. Kad je zvezda na vrhuncu, diže se broj njenih pega, a solarne oluje postaju česte. 

foto: AP
foto: AP

One jače mogu da utiču na telekomunikacioni sistem. Iako broj pega broje konstantno, sam ciklus od jedanaest godina postaje neredovan.

"Broj solarnih pega je trenutno manji od onih zabeleženih u 2011. godini. Solarne baklje su postale neredovne", pišu iz NASA-e. Na poslednjim snimcima zabiežili su jako mali broj pega, a s obzirom na Sunčev vrhunac, naša zvezda bi trebala da vrvi s njima, pokazuju podaci američkih naučnika.Istraživači koji zastupaju malo drugačiju teoriju o aktivnostima Sunca smatraju da je NASA pogrešno protumačila podatke."Ovo što trenutno osećamo je solarni vrhunac. Stvar je u tome što trenutno Sunce ima dva svoja vrhunca kao i 2001. i 1989. Ono se jednostavno smiri između svoja dva vrha delovanja. Između njih postoji ciklus mirovanja koji traje dve godine", kaže Din Pesnel koji zastupa druga mišljenja u NASA-i. 

foto: Jutjub
foto: Jutjub

On veruje kako je broj Sunčevih pega porastao 2011. da bi se smirio godinu kasnije.

"Ako je reč o dvostrukom vrhuncu ili blizancima, on je počeo da se događa prošle godine. Idući možemo da očekujemo 2015.", misli Pesnel.

Samo malo ledeno doba pomažu i klimatske promene koje uzrokuju staklenički gasovi. Ta merenja istraživači provode od 1900.

Dokaz da je ono počelo vide u sve nižim temperaturama tokom zime u zemljama bližim ekvatoru. Svoja merenja o tome predstavio je britanski naučnik Mojib Latif prošle godine u Ženevi. Prema njemu proces zahlađenja traje već dvadesetak godina, a u idućih nekoliko desetina godina samo će se nastaviti.

"Taj proces ne možemo da zaustavimo, moraćemo da preživimo", rekao je Latif.

(Express.hr)

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...