Ruski portal Sputnjik je, naime, emitovao vest da je Gasprom naredio svojim ćerka firmama da od 1. jula prestanu sa radom na proširenju infrastrukture gasovoda Južni koridor. Zvanično objašnjenje, zbog čega je, posle odustajanja od Južnog toka, i Turski projekat doveden u pitanje, je da Gasprom i turska kompanija Botas nisu još uvek, i pored iscrpnih pregovora, postigli dogovor o formuli po kojoj bi Ankara dobijala ruski gas po nižoj ceni.
Međutim, dobro obavešteni izvori tvrde da iza tog epiloga ipak stoji politika, to jest nezadovoljstvo Turske zbog nedavnog govora ruskog predsednika Vladimira Putina u Jerevanu u kome je osudio genocid nad Jermenima koji je počinila turska vojska. Takođe, navodi se da je i neprekidno i uporno lobirnje Sjedinjenih Američkih Država i Evropske unije za zaustavljanje izgradnje Turskog toka dovelo do odluke ruske strane da stopira priojekat.
Vojislav Vuletić, generalni sekretar Udruženja za gas Srbije, ističe za Danas da je potez koji je povukao Gasprom samo logična reakcija na agresivnu kampanju, prvenstveno SAD protiv Turskog toka.
- Kao što je Vašington vršio pritisak na Makedoniju da odustane od Turskog toka, tako je sada potpuno izvesno i evidentno da ju je vršio i na Tursku. Amerikanci to i ne kriju, s tom razlikom, što svoje ponašanje ne karakterišu kao pritisak već tvrde da oni "mole" svoje partnere da odustanu od tog projekta. Evropskoj uniji takođe odgovara da se Turski tok ne izgradi, naročito Nemačkoj. Naime, Berlin računa na to što postoje tehnički uslovi da se Severni tok, kojim se snabdeva gasom iz Rusije proširi, čime bi se obezbedile dovoljne količine gasa za Evropsku uniju. Sa druge strane, Nemačkoj u potpunosti odgovara da se zemlje poput Srbije ne povežu na Turski tok, odnosno da taj projekat propadne, jer bi onda morale da ga nabavljaju od nje po znatno višim cenama nego kada bi Turski tok bio izgrađen. Dakle, naša zemlja je, na žalost, ponovo uvučena u geopolitičke igre, koje joj onemogućavaju stabilno i jeftino snabdevanje prirodnim gasom - objašnjava Vuletić.
On dodaje da je Rusima po svemu sudeći dosadilo premišljanje Turske da li da se dogovori sa Moskvom o izgradnji ili da ispune zahteve svog saveznika SAD .
- Jednostavno, izgradnja međunarodnog gasovoda je veoma velika investicija, naročito ako se zna da je potrebno izgraditi cevovode po dnu Crnog mora što je veoma skupo. Stoga, zašto bi Moskva nastavila da troši novac i proširuje infrastrukturu Južnog koridora a Ankara da vaga da li da uđe u projekat ili da posluša Amerikance. Na ovaj način Rusi su poslali poruku Turcima da je vreme da se odluče da li žele Turski tok ili ne - naglašava Vuletić.
Sa njegovim mišljenjem se slaže i Ljubodrag Savić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu.
- Uveren sam da potez Moskve treba posmatrati u sklopu političkih igara vezanih između ostalog i za situaciju o Ukrajini. Zapadne sile su istupile protiv Južnog toka iz političkih razloga, nakon toga su krenuli u kampanju protiv Turskog toka, takođe iz političkih razloga. Sada je Rusija odgovorila stopiranjem radova na Turskom toku kako bi vratila lopticu u polje zapadnih zemalja. Drugim rečima, poruka Rusa je -"Nama Turski tok i nije toliko potreban, imamo Severni tok, imamo konekciju prema Dalekom istoku, a da li je vama u Turskoj i Evropi potreban gas koji bi stizao Turskim tokom, odlučite sami".
Sa druge strane, ne bih se složio sa onima koji tvrde da Rusija odustaje od Turskog toka. Sve što se sada odvija može se podvesti pod političko prepucavanje, ali se ne mogu izvlačiti bilo kakvi zaključci na duge staze, tipa da Turski tok neće biti izgrađen. Čak, niko ne može da tvrdi ni to da Južni tok neće biti izgrađen ako se smiri situacija u Ukrajini a Moskva i Brisel dogovore o tom projektu - smatra Savić.
Sa druge strane, Slobodan Ružić, direktor firme Enerdži sejving grup kaže za Danas da je još uvek suviše rano analizirati zašto su Rusi prekinuli izgradnju infrastrukture za Turski tok.
- Emitovano je samo kraće saopštenje u kome se ne navode razlozi za takav čini, niti pak sadržina saopštenja ukazuje zbog čega su se Rusi odučili na stopiranje radova. U ovom trenutku su moguće samo spekulacije koje su s obzirom na mali bro podataka, veoma nezahvalne i pitanje je koliko bi bile tačne. Hipotetički, postoji više mogućih razloga kojim se rukovodio Gaspom donoseći svoju odluku. Može da bude reč, primera radi, o čisto tehničkim problemima koji su lako rešivi ali je isto tako moguće da se radi o strateškim problemima. Da li je u pitanju jedno ili drugo ili nešto sasvim treće, sada je nemoguće reći. Ozbiljna analiza će biti urađena kada se bude znalo više konkretnih podataka - smatra Ružić.
