- Ako ne u septembru, do izbora će doći u oktobru i to će biti proizvod ne samo preispitivanja vlade koju vodi Siriza, već i nekih drugih, širih razvoja situacije. Mogućnost da Grci ponovo izađu na birališta, ovog puta na parlamentarne izbore, je prilično velika - izjavio je Vucis za radio stanicu "Kokino".
Ministar je rekao da će odluka o rekonstrukcij vlade biti doneta pre 22. jula, i dodao da je vlada bila "veoma blizu pada" u sredu uveče kada je parlament glasao o merama dogovorenim u Briselu.
Tada je više od polovine poslanika Sirize jasno izrazilo nezadovoljstvo i suprotstavilo se "kaznenim merama" koje je na insistiranje kreditora potpisao premijer Aleksis Cipras.
Napuštanje evrozone jedini spas?
Ekonomski stručnjaci i neki evropski političari smatraju da će Grčka, ipak, morati da napusti evrozonu, bez obzira na najnoviji sporazum sa evrogrupom.
MMF je ranije objavio studiju u kojoj dug Grčke ocenjuje kao "krajnje neodrživ" i navodi da je odlazak iz evrozone jedini način da se zemlja spasi.
Nemački ministar finansija Volfgang Šojble i dalje poručuje da oproštaj duga nije moguć sve dok je Grčka član evrozone.
On je za Nemački radio naveo da "nije jasno kako bi se grčka privreda i banke mogli finansijski oporaviti ukoliko zemlja ostane u evrozoni" te da je "privremeni izlazak" iz evrozone bolja opcija za Grčku.
Grčki dug je toliko visok da je potpuno neodrživ, a zemlja nema svog novca za njegovu isplatu. Treba im novi novac, koji će posuditi od onih kojima duguju.
Zauzvrat, svojim kreditorima moraju da ponude državnu imovinu, restruktuišu tržište i počnu iznova, kako bi se zemlja konačno počela oporavljati.
Međuti, sve dok je Grčka član evrozone, kreditori nemaju interesa za stimulaciju njene ekonomije, jer bi to moglo da značiti preveliku inflaciju u zemljama poput Njemačke. MMF smatra da će grčki dug u sljedeće dvije godine činiti dvesto odsto BDP-a.
Jedan broj ekonomista veruje da je moguć i nasilan povratak drahme. Grčke banke su prije referenduma ostale sa malim zalihama gotovine. Navodno se radilo o pet stotina miliona evra, koji nisu dovoljne da bi zemlja funkcionisala. Za rekapitalizaciju bankarskoga sistema Grcima će trebati mnogo novca, a neće moći da dobiju pedeset milijardi evra, koliko im sada treba. Grčki parlament prihvatio je novi paket mera štednje koje bi zemlju trebalo da spase od bankrota.
Osim daljih rezova penzija i reforme tržišta rada, Grčka mora da privatnom sektoru proda dio državne imovine da bi rekapitalizovala bankarski sektor. Još se uvek ne zna na koji način Grčka namerava da vrati dug. Da bi to učinila mora se dodatno zaduživati, a to je krug bez izlaza - prenose ekonomski portali.
