Predsednik Rusije Vladimir Putin u protekle dve godine započeo je znatno oštriju spoljnu politiku, što se pre svega ogleda u aneksiji Krima i intervenciji u Siriji. Najveća zemlja na svetu kroz istoriju često je na sličan način (osvajanjem) pokušala da se osigura od spoljnih faktora - od invazije Mongola do sadašnje pretnje koju Kremlj vidi u NATO alijansi. Glavni i najveći protivnik Rusije oduvek je bila - geografija.
Da je Bog kojim slučajem stvorio planine u istočnoj Ukrajini, Rusija bi verovatno mnogo manje puta kroz istoriju bila meta invazije raznih osvajača. Vladimir Putin, kao i mnogi ljudi koji su vodili Rusiju pre njega, shvatio je da je za bezbednost zemlje ključna kontrola zapadnih granica, jer je odatle, kao po pravilu, dolazila najveća opasnost.
Ogromna Evropska nizija oduvek je znatno smanjivala manevarski prostor liderima Rusije, i predstavljala ravan i otvoren put osvajačima ka Moskvi. Zapadni lideri kao da se muče da dešifruju Putinove motive za intervencije u Ukrajini i Siriji, ili to veoma vešto prikrivaju. Rusiju je možda najbolje opisao nekadašnji britanski premijer Vinston Čerčil, rekavši da je ta zemlja "zagonetka umotana u misteriju enigme", navodi u svojoj knjizi Tim Maršal, jedan od urednika "Skaj njuza".
Ipak, gledano iz ugla geografije i strateškog značaja, poteze Vladimira Putina nije nemoguće dešifrovati. Potrebno je samo da - pogledate mapu. Za Rusiju, zemlju sa najvećom površinom na svetu, problemi mogu doći kako sa kopna, tako i sa mora. U proteklih 500 godina, Rusija je nekoliko puta bila meta invazije sa zapada.
Poljaci su 1605. napali kroz Evropsku niziju, zatim je švedski kralj Čarls XII naredio ofanzivu 1707. godine. Francuzi na čelu sa Napoleonom Bonapartom udarili su 1812. godine, da bi Nemci u dva svetska rata kao glavnu metu imali Rusiju i, srećom, oba puta omanuli.
Pomenuta Evropska nizija u Poljskoj je široka "svega" 500 kilometara, od Baltičkog mora na severu do Karpata na jugu, što i nije previše prostora za braniti, ukoliko imate u vidu da se do ruske granice prostor nizije povećava na više od 3.000 kilometara. Odatle se okupatorima prosto nudi otvoren put ka Moskvi. Upravo ovaj geografski aspekt objašnjava zbog čega su Rusi u nekoliko navrata kroz istoriju pokušali da okupiraju Poljsku - mnogo je lakše braniti kapije zemlje na prostoru od 500 nego na 3.000 kilometara. Sa druge strane, prostranstvo je ujedno bila i slabost i snaga Rusije. Neprijateljska vojska na putu ka Moskvi suočavala se sa neodrživo dugačkim linijama snabdevanja vojske, koja biva raštrkana i sve ranjivija na ogromnom prostranstvu. To su na svojoj koži najbolje osetile armije Napoleona i Adolfa Hitlera, koje su vremenom ostale bez hrane i vode i uz svesrdnu asistenciju ruske zime doživele strahovite poraze.
Podjednaku stratešku važnost imao je nedostatak izlaska na topla mora, koji je oduvek bio rak-rana Rusije. Mnoge ruske luke na Arktiku su potpuno neupotrebljive nekoliko meseci u godini jer su okovane debelim ledom. Vladivostok, najveća luka na Pacifiku, ograničena je Japanskim morem kojim dominira, pogađate, Japan. Podređena uloga u tim vodama ne utiče na trgovinske puteve koji vode u Rusiju i iz nje Glavni nedostatak je što u tim vodama Japan sprečava Rusiju da deluje kao globalna sila, jer nema neometan pristup jednom od važnijih morskih puteva na svetu.
Rusija kao takva datira iz 9. veka i saveza slovenskih plemena poznatih kao Kijevski Rusi, koji su nastanjivali Kijev i ostale gradove duž reke Dnjepar, koji su u sastavu današnje Ukrajine. Mongoli su u kontinuitetu napadali taj region i konačno ga osvojili u 13. veku. Rusi su zatim napravili seobu ka istoku, nastanivši se u Moskvi. Ova rana Rusija, pozatija kao kneževina Moskva, bila je potpuno nemoguća za odbranu. Nije bilo nikakvih prirodnih barijera za osvajače, poput planina, mora ili pustinja.
Na scenu stupa Ivan Grozni, prvi ruski car. On je prvi vladar koji je kao najbolji koncept odbrane uveo - napad. Proširio je granice zemlje do Uralskih planina na istoku, Kaspijskog jezera na jugu, i Arktičkog kruga na severu. Kasnije Rusija dolazi do izlaza na Crno more i osvaja Kavkaz, prvu prirodnu barijeru koja ju je štitila od Mongola. U 18. veku došlo je vreme da se carstvo proširi. Petar Veliki, i nakon njega carica Katarina Velika osvajaju zapad i postavljaju rusku granicu na Karpatima, okupiravši teritorije današnje Litvanije, Letonije i Estonije. Oko Moskve se stvorio ogroman zaštitni prsten: od Arktika, preko Baltika i Karpata, Crnog mora, Kaspijskog jezera i Kavkaza do Uralskih planina i ponovo Arktika.
Nakon 1945. godine Rusi okupiraju istočnu Nemačku, dok je zapadni deo nemačkog kolača bio rezervisan za Amerikance. Sovjetski savez počeo je da podseća na staro, veliko carstvo. Samo, ovoga puta na vrata nisu lupali Mongoli, već NATO. Pad SSSR-a 1991. godine uzrokovao je ponovno smanjivanje ruske teritorije, nakon otcepljenja Estonije, Letonije, Belorusije, Ukrajine, Gruzije i Azerbejdžana. Da stvar bude gora, NATO je sve više stezao obruč i približavao se granicama Rusije.
Tokom sukoba u Ukrajini, Rusija je uspela da konačno eliminiše glavne nedostatke - ranjivost sa kopna i nemogućnost izlaska na topla mora. Nakon svrgavanja ruskog saveznika i predsednika Viktora Janukoviča, na čelo Ukrajine došla je antiruski nastrojena politička garnitura naklonjena Zapadu. Stari alarm se odmah upalio, a dobro naučene lekcije iz istorije bile su dovoljna opomena za Vladimira Putina. Danas je istok Ukrajine praktično okupiran i pod kontrolom Rusije, hteo neko to da prizna ili ne. Time je osigurana kopnena barijera. Anektiran je Krim, dobijen je izlaz na topla mora, a širenje NATO alijanse u tom delu teritorije je onemogućeno.
Geografija, taj stari, podmukli protivnik ponovo je na meti Rusije, ovoga puta u Siriji. Još dva izlaza na topla mora osigurao je sirijski predsednik Bašar al-Asad, ustupivši ruskoj vojsci baze u Tartusu i Latakiji. Time je Rusija dobila veliku stratešku pomoć, a Vladimir Putin sigurno neće dozvoliti da ta dragocena vrata ka toplim morima, koja je strpljivom strategijom i teškom mukom otvorio, ponovo budu zatvorena.
Ruske intervencije ne treba da čude bilo koga. Kroz istoriju je oduvek bilo velikih i malih, jakih i slabih. Veliki su u svojim okršajima i borbi za nadmoć oduvek koristili male - od starih Grka i Persijanaca, preko Mongola, Napoleona, Hitlera, Hladnog rata pa sve do danas. A Rusi su oduvek naspram sebe imali geografiju kao protivnika koji, poput tvrdoglavog boksera, neprestano pada i ustaje.
