Direktor CIA Džon Brenan je, odgovarajući na pitanja novinara kako je uopšte pošlo za rukom teroristima da organizuju napad u Parizu uprkos najsavremenijim vidovima praćenja, rekao da su teroristi imali pomoć „onih koji se bave otkrivanjem tajnih programa obaveštajnih službi“.
"U poslednjih nekoliko godina je zbog velikog broja objava tajnih informacija, kao i zbog neodlučne borbe sa tim teroristima, doneseno mnoštvo odluka koje nas sputavaju u potrazi sa teroristima“, izjavio je Brenan aludirajući na informacije koje je objavljivao Snouden.
I kandidat za američkog predsednika Džeb Buš je pozvao da se ponovo primeni takozvani Patriotski akt (USA Patriot Act), koji će omogućiti potpuno špijuniranje američkih građana.
Bivši direktor CIA Džejms Vuli je otišao i korak više optuživši Snoudena "da su mu ruke krvave“. Vuli je precizirao da je informacija koju je Snouden objavio pomogla teroristima da uoče kako obaveštajne službe vrše praćenje ljudi kao i da nauče da to vešto izbegavaju.
Slično mišljenje deli i gradonačelnik Londona Boris Džonson.
"Za mene Edvard Snouden nije heroj. Očigledno je da informacija koju on objavljuje pomaže najgorim ljudima na planeti da ostanu na slobodi“, rekao je Džonson u intervjuu za „Dejli telegraf“ i pozvao na masovnu špijunažu ljudi.
Sa druge strane, mnogi, uključujući i novinara Glena Grinvalda zahvaljujući kome je Snouden i podelio sa svetom tajne špijuniranja građana, smatraju da je suludo mladog Amerikanca optuživati za doprinos terorizmu, pogotovo za napade u Parizu.
"Mnogi ozbiljni teroristički napadi su izvedeni daleko pre Edvarda Snoudena", kaže Grinvald.
