Kako razumeti povlačenje dela ruskih snaga iz Sirije?Da li je to pobednički krug Kremlja ili način da se Rusija izvuče iz onoga što bi moglo postati opasna i skupa greška? Evo pet razloga koji mogu pomoći da se razume Putinovo iznenađenje.
1) Cilj je postignut
Najjednostavniji objašnjenje se može dati na osnovu procene da je ruska intervencija planirana da bude kratkotrajna. Kremlj nije davao grandiozna obećanja šta bi njihovo aktivno učešće u sirijskoj građanskom ratu trebalo da donese, niti se hvalio da će Islamska država biti potpuno uništena a Asad povratiti kontrolu nad celom Sirijom. Putin je u Siriji delovao brzo, u vreme kada je većina zapadnih stručnjaka sa sigurnošću predviđala da je Asadu konačno došao kraj i da će opozicija uskoro biti u Damasku.
Rusko vojno prisustvo u Siriji je trebalo da "pomogne" Asadovom režimu, i to je urađeno. Danas niko ne govori da će Asad pasti; snage sirijske vlade i njihove različite savezničke milicije ponovo imaju inicijativu na bojnom polju, dok vraćaju ključna sela koje jačaju njihovu sposobnost da zadrže kontrolu nad delovima Sirije koje oni zauzimaju.Osim toga, politička dinamika se promenila. Sirijska opozicija, Sjedinjene Države, većina zapadnih vlada i saveznici iz golfskih država su bili uporni u zahtevu da je Asadov odlazak neophodan preduslov pre bilo kakvih pregovor. Sada se to ne pominje, a Putin je pokazao da će Kremlj biti lojalan svojim prijateljima i partnerima- i da ima sposobnost da spoji vojne i političke ciljeve u uspešnoj ograničenoj kampanji.
2) Povuci se dok si u prednosti
Ruska intervencija dramatično promenila imidž Kremlja ne samo u regionu, već i širom sveta, i pokazala da su vojne reforme i povećana vojna potrošnja u poslednjih nekoliko godina zaista urodile plodom. Ruska vojska je pokazala da je u stanju da pokrene i održi intervenciju izvan bivšeg Sovjetskog Saveza, i da je Moskva mogla da promeni situaciju na terenu u Siriji primenom svoje moći, bez obzira na Vašington, Brisel, Rijad ili Ankaru. Intervencija je prikazala neke nove ruske vojne sposobnosti i upozorila svet da Sjedinjene Države nisu jedina zemlja koja je u stanju da projektuje tvrdu moć snage u različitim delovima sveta.
Pošto je poslala takvu poruku, Moskva nema nikakvu korist od nastavka rata, u kome bi se, kako vreme prolazi, moglo pokazati više potencijalnih nedostataka i slabosti ruskog vojnog establišmenta. S obzirom da je početak mirovnih pregovora blizu, trenutak daje Rusiji savršen izgovor da "časno" okonča svoje učešće "sa čast" sa velikim uspehom. Mudro je iskoristiti priliku, ne rizikujući probleme u budućnosti, a to takođe omogućava da se uštedi novac, jer kako bi se operacija nastavila, to bi se više uzimalo iz ruskg budžeta.
3) Izbegavanje avganistanske zamke
Kada su Rusi prošle jeseni počeli intervenciju, neki sponzori sirijske opozicije su tražili načine da Sirija postane drugi Avganistan - nastojali su da povećaju sposobnosti pobunjeničkih snaga za obaranje ruskih letelica i da nateraju Ruse na povećano učešće na kopnu, što bi izazvalo ljudske žrtve i veće materijalne troškove zemljišta angažovanja-time povećanja troškova iu smislu krvi i blaga. Ovaj plan nije potpuno primenjen zbog teških posledica koje bi doneo proksi-rat između Rusije i Saudijske Arabije, na primer, ili zbog ozbiljne mogućnosti za opšti sukob velikih sila posle turskog obaranja ruskog aviona. Osim toga, kada je Turska prošlog meseca počela da govori o ulasku u Siriju i stvaranju "bezbedne zone" i počela da na to da nagovara i Saudijsku Arabiju, , Rijad (i Vašington) su pokazali nedostatak volje.Ipak, Putin ne može da predvidi koliko bi dugotrajna intervencija u Siriji mogla da smanji rusku vojnu sposobnost i da dovede do narodnog nezadovoljstva.
On je bio u stanju da posmatra propast američkih vojnih kapmanja u Avganistanu i Iraku, gde je napor na promeni društva samo poivećao otpor i oslabio ameirčkui moć. Ako je režim u Siriji stabilizovan i snabdeven, i ako je sada je u stanju da se uz pomoć Revolucionarne garde Irana i Hezbolaha, onda nema potrebe da Rusi ostanu. Izgleda da je Putin naučio lekcije neuspešnog sovjetskog avganistanskog rata - važno je ojačati lokalne saveznike i osigurati da oni imaju sposobnost i opremu da opstanu. On ima na umu da režim Mohameda Nadžibulaha u Avganistanu (vladao od 1986. do 1992.) nije pao pod napadima mudžahedina kada su se Sovjeti povukli, već je pao posle propasti Sovjetskog Saveza kada više nije mogao da dobija pomoć i vojnu opremu. U Siriji Putin sada sledi stav da Asad treba da zadrži kontrolu nad njegovim delom Sirije a da Moskva treba da bude sigurna da tamo može i da opstane.
4) Uvod za dogovor sa Saudijskоm Arabijom
Sukob sa Saudijcima zbog Sirije nije nešto što bi Moskva želela. Rusija želi da dođe do sporazuma sa Rijadom o stabilizaciji svetskog tržišta energije, tako da se cene povise i da se time oporavi i ruski budžet i socijalni fondovi. Rusko povlačenje iz Sirije signalizira Saudijcima da, ostavljajući svotg saveznika na položaju, Moskva ostaje otvorena za sporazumno rešenja zasnovano na nekom stepenu decentralizacije i stvaranje vlade nacionalnog jedinstva - koja bi uvažila i neke od briga i interesa Saudijske Arabije Povlačnje pošto je Asad stabilizovan stvara uslove za kompromisno rešenja. Obzirom da će se ministri energetike sastati u aprilu da vide da li je izvodljivo zamrzavanje proizvodnje i stabilizacija cena, trenutak objave povlačenja se može tumačiti kao uvod za sporazum sa Rijadom.
5) Bunar nije bez dna
Na kraju, neki veruju da je saopštenje Moskve potpuno iznenadilo sirijsku vladu, bez obzira na kasnije izjave da je sve dogovoreno između Kremlja i Damaska. U tom slučaju, delimično povlačenje se može se tumačiti kao Putinovo upozorenje Asadu i drugima koji se nadaju ruskoj podršci: bunar nije bez dna. Asadova spremnost za pregovore je počela da slabi kako je ruska vatrena moć promenila tok događaja na bojnom polju. Možda Kremlj želi da podseti Asada da nema blanko ček od Rusije.
Opet, Rusi izgleda uzimaju u obzir iskustva administracija Buša i Obame koje su one imale sa iračkim i avganistanskim liderima, koji su oduvek želeli da se oslanjaju na američku podršku, čak i kada nisu želeli da prate američke diktate, ili da preduzmu korake na kojima je Vašington insistirao. Rusi su pokazali da će delovati; ali Asad nije "preveliki da bi propo." Iz perspektive Moskve, intervencija je dala Asadu šansu-a na kraju, ako ne uspe da je iskoristi, za neuspeh je sam kriv, a ne Moskva.U danima i nedeljama koje dolaze, videćemo u kojoj meri Moskva zaista povlači svoje ekspedicione snage. Važno je napomenuti da će Rusija zadržati svoje mostobrane radi projekcije pomorske i vazdušne moći, što Kremlju omogućava da se brzo vrati nazad ako bi se njegovi interesi ili izgledi promenili. Ali ruska najava sugeriše da je Putin rad u Siriji vidi, ne kao cilj sam po sebi, već kao deo svoje veće strategije povratka na veliku poziciju svetske moći u svetu- i možda je zaključio da ju je ispunio.
(The National Interest - priredio M. Đorđević)
