Voda grupe bio je Igor Djatlov, a s njim su išli i Jurij Dorošenko, Ljudmila Dubinjina, Jurij Krivoniščenko, Aleksandar Kolevlatov, Zinaida Kolmogorova, Rustem Slobodin, Nikolaj Tibo-Brinol, Semjon Zolotarjev i Jurij Judin. Judin je jedini preživeo horor na planini smrti i to zašto što se razboleo na početku ekspedicije, pa je morao da se vrati kući.
Poslednjeg dana januara počeli su uspon, a prvog dana februara došli su na prelaz koji se danas zove Djatlovljev, po imenu vode ekspedicije. U dnevnicima koji su ostali iza njih piše da su izgubili pravac zbog nevremena i da su otišli zapadno, prema vrhu planine Holatčahlj. Shvatili su grešku i postavili logor da sačekaju bolje vreme, ali to nisu dočekali.
Judin je ocekivao telegram od drugara najkasnije do 12. februara, ali on nije stizao. Porodice studenata sačekale su još osam dana, a onda su alarmirali policiju. Spasilačka grupa pronašla je njihov logor 26. februara, a ono što su zatekli užasnulo ih je.
Njihov šator je bio iskidan (i to iznutra, kako je kasnije ustanovljeno), prekriven snegom, a sve njihove stvari bile su tamo netaknute, sa sve cipelama, što je veoma neobično jer se radi o Rusiji, Uralu i - januaru.
Spasioci su pratili tragove osam ljudi od logora samo 500 metra, dalje ih je zameo sneg. Ali na ivici šume pronašli su ugarke iz vatre i iz njih prva dva tela, Krivoniščenka i Dorošenka. Grane na drvetu ispod kog su sedeli bile su polomljene, kao da su se peli gore.
U blizini su pronadena tela Djatlova, Kolmogorove i Slobodina. Preostalo četvoro nađeno je tek u maju te godine i rezultati njihove autopsije bacili su veo tajne na uzrok smrti ovih studenata.
Na prvih pet nađenih tela nije bilo povreda. Jedino je Slobodin imao malu frakturu lobanje, ali ona nije bila opasna po život. Medutim, Tibo-Brinoleva glava bila je teško povređena, a Dubinjin i Zolotarjev imali su teške povrede grudnog koša. Dubinjinu su nedostajali jezik, oči, deo usana, tkivo na licu i delovi lobanje.
Patolog koji je radio obdukciju kaže da je takve povrede mogla da nanese samo strašna sila jača od čoveka i da je takve traume dosad viđao samo u stravičnim saobraćajnim nesrećama. Posebno je čudno da je iskidano tkivo otkriveno tek kad su tela rasečena na obdukciji - na koži nije bilo baš nikakvih tragova povrede.
Isprva se mislilo da su ih ubili Mansiji, starosedioci tog područja. Međutim, na mestu zločina bili su samo tragovi članova turističke ekspedicije. Spasioce je zbunilo i to što većina studenata nije bila obučena, a temperature u tom periodu spuštaju se do neverovatnih -30.
Do danas nije otkriveno šta je ubilo ove studente. Na mestu zločna nisu primećeni tragovi lavine, tako da ona otpada kao uzrok. Čule su se razne teorije - između ostalog da su ih napali vanzemaljci i da su zabasali u područje gde je vojska isprobavala tajno oružje. A pošto se na jednoj od fotografija koje su ostale u aparatu jednog od stradalih u daljini vidi jeziva tamna kreatura, čule su se i teorije o jetiju.
Međutim, racionalnog odgovora još nema i čini se da će tajna Djatlovljevog prelaza zauvek ostati strašna misterija.
(RadioSarajevo.ba)
