LONDON - Javne finansije Grčke mogle bi već sledećeg meseca da dožive kolaps ako ta zemlja posle predstojećih izbora 17. juna prestane da dobija međunarodnu finansijsku pomoć, navedeno je u poverljivom memorandumu koji je bivši premijer Lukas Papadimos uputio predsedniku Karolosu Papuljasu.
Papadimos je već ranije davao slične izjave, ukazujući da političke razmirice umanjuju efikasnost rada vlade i da mogu da spreče puštanje nove tranše zajma inostranih kreditora koja bi poslužila za otplatu starih dugova.
Grčka praktično krajem idućeg meseca može da otplati svoje obaveze samo uz pomoć novca Evropske centralne banke (ECB) i Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), ali su te međunarodne institucije nedvosmisleno saopštile da je dalja finansijska pomoć Atini moguća jedino ako Grčka bude strogo ispunjavala sve uslove pod kojima joj je odobreno 130 milijardi evra, objavile su Vesti.ru.
Papadimos, koji je ranije obavljao dužnost zamenika predsednika ECB, a do proteklih izbora 6. maja bio tehnokratski premijer Grčke, zasniva svoje zaključke na računici da su na dan 11. maja slobodne aktive koje su bile na raspologanju vlade Grčke iznosile 3,8 milijardi evra i da će se one do 18. juna smanjiti na 0,7 milijardi evra, da bi već 20. juna deficit finansija iznosio milijardu evra.
Brže pogoršanje javnih finansija nego što se očekivalo posledica je oštrog pada poreskog prihoda i labavljenja kontrole vladinih izdataka tokom dve predizborne kampanje.
Rastući izgledi da će Grčku zahvatiti nova politička nestabilnost i mogućnost izlaska te zemlje iz zone evra podstakli su mnoge Grke da obustave plaćanje poreza i ubrzali odliv depozita iz lokalnih banaka.
Atinski bankari procenjuju da je više od tri milijarde evra povučeno iz banaka od izbora 6. maja za slučaj da ta zemlja bude primorana da ponovo uvede drahmu.
