Majkl Flin bio je prisiljen da podnese ostavku pod pritiskom medijskih natpisa koji su se temeljili na podacima američkih obaveštajnih agencija.
Otkriveno je i da je Flin, suprotno onome u šta je uveravao javnost i nadređene, razgovarao s ruskim ambasadorom u SAD-u (u vreme kad još nije bio savetnik) te da zbog, kako je rekao, "brzog razvoja događaja" i "greške" to nije priznao šefovima, iako su ga oni branili na sav glas, odbijajući optužbe o postojanju "ruske veze".
Ministarstvo pravosuđa je o Flinovim kontaktima i opasnosti da bi mogao da bude podložan ruskoj uceni, Trampa obavestilo 26. januara, ali je američki predsednik i tada bio spreman da stane uz njega do kraja, odnosno sve dok za to nije saznala šira američka javnost, piše Jutranji.hr.
Zatim je opet, negirajući "rusku vezu" uprkos dodatnom otkriću da nije reč samo o Flinu, adresirao u prvom redu, kako je rekao, "neameričko" curenje informacija iz obaveštajne zajednice. Ona ipak istovremeno sprovodi istragu pokušaja ruskog uticanja na ishod izbora, hakovanja Demokratskog nacionalnog odbora i veza Trampovih ljudi s predstavnicima Moskve. Čak je i u sredu Tramp za Flina rekao da je on "divan čovek" kog su mediji nepošteno tretirali.
Ko je Fajnberg?
U tom haotičnom kontekstu, obaveštajce oko Fajnberga muče dve stvari. Prva, on nema iskustva na obaveštajnom polju i u nacionalnoj bezbednosti. Drugo, zanima ih skrivena agenda iza imenovanja i, s obzirom na to da je rekonstrukcija obaveštajnog sistema malo verovatna, potencijalna namera ograničavanja njihove nezavisnosti.
Suosnivač "Cerberus Capital Managementa" član je Trampovog ekonomskog savetodavnog veća i ima bliske odnose s glavnim strategom Bele kuće Stivom Benonom i Džaredom Kušnerom, Trampovim zetom i savetnikom.
Njegova firma poseduje "Remington Outdoor", kompaniju za proizvodnju oružja, te "DynCorp International", koja sarađuje na bezbednosnim poslovima sa Stejt departmentom i drugim vladinim telima, a koja je Džonu F. Keliju, Trampovom ministru unutrašnje bezbednosti, plaćala 166.000 dolara godišnje za savetovanje.
Iako njegovo imenovanje nije zvanično objavljeno, on je navodno rekao deoničarima da pregovara o ulasku u administraciju.
Šta se krije u pozadini?
Njujork tajms tvrdi da obaveštajna zajednica sumnja da se radi o pokušaju ubacivanja Trampu odane osobe u sistem kome on ne veruje i pripremi da Fajnberg vremenom preuzme neku od ključnih pozicija u obaveštajnoj zajednici.
Osoba koja navodno ima najviše razloga za strepnju je još nepotvrđeni kandidat za šefa obaveštajne zajednice Dan Kouts, koji je, kao i već postavljeni šef CIA-e Majk Pompeo, izbor republikanskog establišmenta, među ostalim potpredsednika Majka Pensa, a ne samog Trampa. Ni Pompeo ni Kouts nisu podržali Trampa tokom stranačkih izbora.
U međuvremenu su se pojavili napisi da obaveštajci skrivaju deo osetljivih podataka od Trampa jer su, piše Vol strit žurnal, pozivajući se na "upućene sadašnje i bivše zvaničnike", zabrinuti da bi oni mogli da budu kompromitovani ili objavljeni.
Navodno su u nekoliko navrata odlučili da mu neće otkriti izvore i metode prikupljanja informacija, pre svega oko nadzora stranih vlada. Navodno nije reč o toliko neobičnoj stvari, no prvi put je razlog dubinska sumnja može li se uopšte verovati predsedniku.
Iz kancelarije direktora obaveštajnih službi poručili su da navodi Vol strit žurnala nisu tačni. S druge strane, priča se da je sam Tramp ograničio količinu informacija koju želi primati. Na njihove dnevne izveštaje oslanja se u manjoj meri od prethodnika i obaveštajci su dobili uput da ograniče broj tema.
(Jutarnji.hr)
