Korpulentnog Martina Bormana često ste viđali na fotografijama iz Drugog svetskog rata - to je onaj nacista koji sve budno prati iz drugog plana kad god je Hitler u blizini.
A niko ko je hteo kod Hitlera nije mogao zaobići Hitlerovog ličnog sekretara! Hladan, proračunat i uvek na oprezu poput grabljivice on je sebe učinio preko potrebnim. Bio je Fireru desna ruka i njegov rizničar, uvek u šefovoj neposrednoj blizini. Samo tako je i mogao kontrolisati tok informacija koje su dolazile Hitleru, kao i predavati naredbe koje su poticale od Firera. Bio je izrazito omražen među ostalim nacistima, a zamerali su mu njegove “loše osobine” kao što su servilnost, seksualne ekscese i podlost.
Nemački poslanik u Vatikanu opisao ga je sledećim rečima: "Nezgrapan i nizak, bio je otelotvorenje surovosti i podlosti". Albert Šper "glavni arhitekta" Trećeg Reicha smatrao ga je "crvom u kraljevskoj jabuci", dok je ministar propagande Gebels smatrao kako Borman nije "čovek od naroda". Zvali su ga Hitlerov “zli duh”. Ali, on se nije mnogo obazirao na to! Hitler mu je toliko verovao da je pre svog samoubistva u svom političkom testamentu Bormana postavio za novog vođu NSDAP-a.
Martin Borman rođen je 1900. u gradiću Vegelebenu u protestantskoj (luteranskoj) porodici. Otac mu je bio pruski pukovnik opsednut disciplinom i redom koji se posle Prvog svetskog rata zaposlio u pošti. Interesantno je da je Martin Borman kasnije postao jedan od najvećih protivnika sveštenstva.
"Već 1925. godine pristupio je NSDAP-u, a 1928. preuzeo je poslovnu stranu vođenja stranke, nadzirući i odlučujući o velikom delu stranačkog novca. Bormanove nenadmašne organizacijske i birokratske sposobnosti Hitlera su navele na to da mu poveri silno veliku odgovornost za stranačke finansije, kao i za Hitlerovu ličnu imovinu, pa ga je zadužio za kupovinu i upravljanje Bergofom, fiterovom omiljenom letnjom rezidencijom", spominje Angela Lambert u svojoj knjizi "Izgubljeni život Eve Braun".
Ona piše kako je Bormanov uspon unutar Hitlerova kruga do položaja na kojem je imao nadzor nad finansijama najviših stranačkih zvaničnika u najvećoj meri ostao neopažen. Bio je neugledan, zdepast, nizak i ružan. Zbog grubog držanja i nekultivisanosti ljudi poput Geringa, koji su sebe smatrali izuzetni profinjenim i koji su živeli poput kraljeva, najčešće su ga podcenjivali.
Lukavi Borman je jasno uviđao da Hitler želi da ga što manje gnjave, pa je preuzeo na sebe tumačenje i filtriranje Hitlerovih želja, kao i želja i potreba svih njegovih posetilaca. Niko nije imao pristupa Fireru bez Bormanova pristanka, a mnogi su jednostavno ostajali pred vratima.
Hitlerov lični sekretar imao je veliku ulogu u Evinom životu, smatra autorica Lambert. Eva je prema njemu osećala izrazitu antipatiju, kao i većina iz Hitlerovog uskog kruga prijatelja, i to uglavnom zbog prepredenosti i sklonosti manipulisanju i silnoj želji na ima "monopol nad Hitlerom". Hitler je bezgranično verovao svom "najodanijem partijskom drugu". Stoga se Eva nikad nije usudila upustiti sa njim u otvoreni sukob. Borman je bio taj koji je po Hitlerovom nalogu isplaćivao novac Evi i, premda je ta novčana potpora bila velikodušna, ona je u svakom trenutku bila svesna činjenice da je ne dobija pravo od svog ljubavnika već posredno od omraženog suparnika.
Borman je davao sve od sebe da je zastraši, u njoj podstičući osećaj zavisnosti, budući da je sve njene račune podmirivao on. Ona se sigurno osećala neizmerno poniženo jer je, kad joj je god bio potreban novac na novu odeću ili šminku, morala da ga traži od Bormana. Borman je stalno prikupljao informacije... O svima. Želeo je da zna sve o svakome! O svim članovima Hitlerove pratnje, o zaposlenima u vlastitom štabu. Njuškao je i istraživao privatne živote, tražio slabosti i tajne i sve je detaljno beležio u svojoj privatnoj kartoteci.
(Dnevno.rs)
POGLEDAJTE BONUS VIDEO:
SILA 13 epizoda: Ovo je srpska “armata”
