Osim što je proglašen najboljim psihološkim trilerom svih vremena, Hičkokov klasik "Psiho" je zaista odličan filmski prikaz psihopatije.
Glavni lik Norman Bejts, čiju ulogu tumači Entoni Perkins, je muškarac čija je psiha toliko istraumatizovana od strane njegove posesivne i manipulativne majke. Čak i nakon njene smrti, ona nastavlja da živi u Bejtsovom umu kroz zastrašujuću psihozu - njena zlokobna prisutnost u obliku leša sprečila je Bejtsa da razvije bilo kakav značajan odnos s bilo kojom ženom u svom životu.
Psiho se kao film temelji na istoimenom romanu autora Roberta Bloka, a iako se lik Normana Bejtsa čini preteranim da bi zaista postojao, njegova ličnost se zapravo temelji na ubici i pljačkašu grobova iz Vinskonsona, Edu Gejnu.
Gejn je počinio teške zločine u svom rodnom gradu Plejnfildu s čime je zaradio nadimak "ludi mesar". Tokom deset godina, Gejn je ubio dve žene i iskopao na desetine leševa iz lokalnih groblja, te je svoj dom ukrasio skeletima i kožama mrtvaca.
Punih 11 godina nakon što je uhapšen, 1968., Gejn je proglašen krivim ali i legalno ludim, pa je osuđen na lečenje u psihijatrijskoj ustanovi. Tako je i umro u Mendota Institutu za psihički poremećene 1984., u 77. godini.
Oltar ludim majkama
Životne okolnosti Normana Bejtsa neodoljivo podsećaju na one Eda Gejna. Obojica su bili usamljene ubice u izolovanim ruralnim mestima i obojica su počinili teške zločine nakon smrti dominantnih majki. Još jedna stvar koja ih veže je ta morbidna opsesija prema majkama - obojica su jednu odsečenu prostoriju u domu pretvorili u svojevrstan hram u kom su im odavali počast.
Takođe su i jedan i drugi imali fetiš nošenja ženske odeće. Ipak, za razliku od Bejtsa, Gejn se ipak ne smatra serijskim ubicom jer je osuđen za "samo" dva ubistva, dok se njegovi ostali zločini ograničavaju na skvrnjavanje grobova. S druge strane, lik Normana Bejtsa navodno je imao oko 20 žrtava, a iako fiktivan, postao je znatno poznatiji nego njegov stvarni prethodnik.
(Express.hr)
