JEDNA ZEMLJA EU POLAKO GRADI EVROPSKU VOJSKU: U pitanju je tajni plan kako ga političari ne bi omeli
Foto: AP

Vojno ujedinjenje

JEDNA ZEMLJA EU POLAKO GRADI EVROPSKU VOJSKU: U pitanju je tajni plan kako ga političari ne bi omeli

Planeta -

Posle politike i ekonomije, EU bi mogla da dobije i svoju vojsku, a na tome posebno radi jedna zemlja.

Vojna saradnja država EU i danas uglavnom ostvaruje kroz članstvo u NATO paktu (uz opasku da nisu sve EU države članice pakta, i naravno, obrnuto), Nemačka je vojska pod svojom kapom započela tihu integraciju vojnih snaga drugih evropskih država.

Kako piše Elisabet Brou za ugledni magazin Forin Polisi, Nemačka, Rumunija i Češka napravile su radikalni korak prema nečemu što bi moglo izgledati kao početak evropske vojske, ali znatno odvojen od političkih zavrzlami koje neizbježno prate takve odluke. Da odmah pojasnimo, ni rumunska ni češka vojska neće odednom postati deo Bundesvera, ali će svaka od tih država tokom sledećih meseci integrisati po jednu brigadu u nemačke vojne snage.

Tako će se Bundesveru pridružiti 81. Mehanizovana brigada iz Rumunije koja će se postati deo Divizije za rapidno delovanje nemačkih vojnih snaga, dok će elitna češka 4. Brigada za hitno delovanje, koja je služila u Afganistanu i na Kosovu, ući u sastav 10. Oklopne divizije Bundesvera. Pritom ove rumunske i češke brigade neće biti prve jedinice iz drugih država koje su se našle pod okriljem Bundesvera - to su ranije učinile dve holandske brigade.

Nemačka vlada pokazuje da je voljna da nastavi sa evropskom vojnom integracijom, čak i ako drugi na kontinentu još uvik nisu - smatra profesor međunarodne politike Karlo Masala.

Prema pisanju magazin Nemačka pod konceptom "Framework Nations" gradi evropsku mrežu mini-vojski pod kapom Bundesvera.

Ali, motivi nemačke vojske prvo leže u želji da popune redove, pogotovo s obzirom na činjenicu da je Bundesver od kraja Hladnog rata (tada samo vojska Zapadne Nemačke) do danas sa 370.000 vojnika spao na 176.015 muškaraca i žena u redovnom sastavu vojnih snaga. Dok se 1989. godine na vojsku trošilo 2,7 odsto budžeta, ta brojka je prošle godine iznosila samo 1,2 odsto, daleko od željenog standarda NATO pakta prema kom bi države članice trebale na obranu trošiti minimalno dva odsto svog nacionalnog proračuna.

(FP)

POGLEDAJTE BONUS VIDEO:

(KURIR TV) SILA 14 epizoda: Lazar 3 - srpska ubojita zver!

Prijavite se za kurir 5 priča
Naš dnevni izbor najvažnijih vesti

* Obavezna polja