icon-checkicon-closeicon-commentsKurir_icon_fonts_template-38Kurir_icon_fonts_template-37icon-downicon-erroricon-galleryicon-homeicon-infoicon-logouticon-nexticon-passwordicon-plusicon-previcon-reacticon-searchicon-soc-fbicon-soc-gplusicon-soc-insicon-soc-mailicon-soc-rssicon-soc-twittericon-soc-vibericon-soc-wupicon-soc-ytKurir_icon_fonts_template-34Kurir_icon_fonts_template-33icon-totopicon-usericon_reactsoc-viber

Najnovije vesti

Espreso.rs


Adria media

VRUĆE VAM JE? ONI SU BUKVALNO UMIRALI OD ŽEGE: Ovo je 9 najgorih toplotnih udara u istoriji naše užarene planete
Foto: Profimedia, Foto: Profimedia

Padali s krovova gde su se hladili

VRUĆE VAM JE? ONI SU BUKVALNO UMIRALI OD ŽEGE: Ovo je 9 najgorih toplotnih udara u istoriji naše užarene planete

Planeta

Ova godina jedna je od najtoplijih u istoriji, a toplotni udari postaju sve veća pretnja po čovečanstvo

 

Talasi vrućine su nešto što najčešće povezujemo s letom, a ovo, 2017. godine već je rekordno vruće, upozorava Svetska meteorološka organizacija. Prilikom intenzivnih perioda vrućine nije problem samo u visokoj temperaturi, već u tzv. indeksu toplote, meri koja se izračunava na temelju izmerene temperature vazduha i njegove relativne vlažnosti, a to je pokazatelj temperature kako se ljudski organizam subjektivno oseća.

 

Ako se ovaj tempo ispuštanja štetnih gasova u atmosferu nastavi, gotovo 75 odsto svetske populacije naći će se na udaru smrtonosnih toplotnih talasa, upozoravaju naučnici u svom izveštaju.

"Skuvano" telo 

 

Ljudsko telo se normalno rashlađuje znojenjem, odnosno isparavanjem, čime se toplota odvodi s tela. Međutim, ako je relativna vlažnost visoka, brzina isparavanja se smanjuje, a time je i rashlađivanje tela manje nego kada je vazduh suv. Telo može da funkcioniše samo unutar uskog raspona temperature od oko 37 Celzijusa, a veće temperature se preživljavaju znojenjem.

Ali, ako je i visoka vlaga, znoj prestaje da isparava i temperatura tela se podiže. To ugrožava sve, od dece, staraca i hroničnih bolesnika - pa sve do sasvim zdravih. Iako ređe, toplotni talasi su se događali i u prošlosti - i sa sobom su nosili hiljade života.

 

Istočni deo SAD 1896. godine - 1.500 mrtvih

 

U toplotnom udaru koji je pogodio područje Njujorka, Bostona, Njuarka i Čikaga, beleži se najmanje 1500 smrtnih slučajeva povezanih s vrućinom. Tokom toplotnog talasa, temperatura se 10 dana nije spuštala ispod 32 podeoka Celzijusa, a osim slučajeva smrti usled srčanih i moždanih udara, dehidratacije i otkazivanja organa, događale su se i bizarne smrti - ljudi su padali s krovova zgrada ili kuća gde su spavali da bi se rashladili.

 

Zbog toga su gradske vlasti prvi put donele odluku dopuštanja ljudima da spavaju u parkovima, na klupama, a širom Amerike po gradova se delio besplatni led.

 

Severna Amerika 1936. godine - 1.600 mrtvih

 

Područje koje je pogodio toplotni talas bilo je veći deo kontinenta, uključujući SAD i Kanadu, a dogodio se tokom Velike depresije 1930-ih. Temperature su bile rekordno visoke, a na nekim mestima dosezale su čak 49 stepeni Celzijusa. Toplotni talas, koji je počeo krajem juna nastavio se do avgusta, a došao je posle jedne od najhladnijih zima u istoriji. Pretpostavlja se da je uzrokovao smrt najmanje 1.600 ljudi.

Velika Britanija 1976. godine - nepoznat broj mrtvih
 

Toplotni talas pogodio je Englesku, Škotsku, Vels i Severnu Irsku, a tačan broj umrlih nije poznat, iako se pretpostavlja da je reč o hiljadama ljudi. Leto te 1976. smatra se jednim od najsušnijih i najsparnijih, a temperatura se nije spuštala ispod 33 Celzijusa čak pet dana. Najveći broj žrtava stradao je u brojnim požarima, a smrtonosni talas završio se olujnim nevremenom i gradom koji je pogodio čitavu zemlju krajem avgusta.

 

Severna Amerika 1988. godine - od 4.800 do 17.000 mrtvih

 

Pakleni toplotni udar pogodio je celu teritoriju SAD, a procenjuje se da je broj žrtava dostigao brojku od 17 hiljada. Vrućina u kombinaciji s dugotrajnom sušom 1988. rezultirala je jednom od najgorih prirodnih katastrofa te zemlje, a zapadne regije su opustošili požari.

 

Evropski toplotni talas 2003. godine - Od 40 do 70 hiljada mrtvih

 

U junu i avgustu Evropa je doživela nepredviđene vrućine širom kontinenta. Najgore je bila pogođena Francuska s više od 14 hiljada smrtnih slučajeva, najčešće starijih osoba i hroničnih bolesnika. Toplotni talas je izazvao i ozbiljne zdravstvene krize u brojnim zemljama, dok je suša rezultirala velikim gubicima useva, većinom u severnoj Evropi, dok su u južnom delu kontinenta harali divlji požari, a u švajcarskim Alpama su se topili glečeri.

 

Evropski toplotni talas 2006. godine - nepoznat broj žrtava

 

Tri godine kasnije, Staru Damu opet je pogodila užasna vrućina, a najgore je bilo u Velikoj Britaniji, Francuskoj, Italiji, Poljskoj, Češkoj, Mađarskoj i u Rusiji. Temperature su dosezale 40 Celzijusa, a mnoge zemlje su tada doživele i vrućine koje su i danas rekordne.

 

Azijski toplotni talas 2007. godine - neutvrđen broj umrlih

 

Pre tačno 10 godina pogođena su područja Indije, Pakistana, Bangladeša, Nepala, Rusije, Japana i Kine. Nesnosna vrućina počela je već u maju, a nastavila se kroz jun, jul i avgust. Indija je zabeležila temperature od 48 Celzijusa, dok je samo u Japanu najmanje 900 ljudi umrlo zbog toplotnog udara.

Severna hemisfera 2010. - Oko 18 miliona žrtava

 

Pogođena područja protezala su se od SAD-a, Kazahstana, Mongolije, Kine, Hong Konga, Severne Afrike, Evrope, Kanade, Rusije, Indokine, Južne Koreje do Japana. Globalni toplotnii talas odigrao se u dve faze, a trajao je neprekidno od aprila do septembra. Prvi je bio uzrokovan El Ninjom, drugi je bio uzrokovan katastrofom nazvanom La Nina i izazvao je temperature preko 50 Celzijusa.

 

Indija i Pakistan 2015. - Oko 5.000 umrlih

 

Pogođeno je bilo područje celog indijskog potkontinenta. Temperature su se čak dve nedelje kretale između 45 i 47 Celzijusa, hrana se kvarila, ljudi su umirali od dizenterije i dehidratacije...

 

​​​​

 

 

(Foto: Profimedia)

(Kurir.rs/Express.hr)

NOVO! Od sada možete da komentarišete i na Kurir Viberu!
Pridružite nam se, podelite svoje mišljenje!

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...

Facebook Registracija

Popunite ostala polja kako bi zavrsili registraciju

Prijavi se

ili

Registracija

Promeni lozinku

Upišite email i mi ćemo vam poslati poruku sa linkom za promenu lozinke.

Unesite novo korisničko ime i lozinku

Aktivacioni mail

Upišite email adresu na koju želite da vam se pošalje aktivacioni email.

Promena lozinke

Uspešno ste promenili lozinku.


Promena lozinke

Poslali smo poruku na Vašu email adresu sa linkom za promenu lozinke. Proverite Vaš inboks i kliknite na link u mailu. Ako se poruka na nalazu u inboxu proverite nepoželjne poruke (spam).


Aktivacija profila

Poslali smo poruku na Vašu email adresu sa linkom za aktivaciju Vašeg profila. Proverite Vaš inboks i kliknite na link u mailu. Ako se poruka ne nalazu u inboksu, proverite "nepoželjne poruke" (spam).


Aktivacija profila

Vaš profil je uspesno aktiviran. Hvala što ste se registrovali.