Najnovije vesti

VRUĆE VAM JE? ONI SU BUKVALNO UMIRALI OD ŽEGE: Ovo je 9 najgorih toplotnih udara u istoriji naše užarene planete
Foto: Profimedia, Foto: Profimedia

Padali s krovova gde su se hladili

VRUĆE VAM JE? ONI SU BUKVALNO UMIRALI OD ŽEGE: Ovo je 9 najgorih toplotnih udara u istoriji naše užarene planete

Planeta

Ova godina jedna je od najtoplijih u istoriji, a toplotni udari postaju sve veća pretnja po čovečanstvo

 

Talasi vrućine su nešto što najčešće povezujemo s letom, a ovo, 2017. godine već je rekordno vruće, upozorava Svetska meteorološka organizacija. Prilikom intenzivnih perioda vrućine nije problem samo u visokoj temperaturi, već u tzv. indeksu toplote, meri koja se izračunava na temelju izmerene temperature vazduha i njegove relativne vlažnosti, a to je pokazatelj temperature kako se ljudski organizam subjektivno oseća.

 

Ako se ovaj tempo ispuštanja štetnih gasova u atmosferu nastavi, gotovo 75 odsto svetske populacije naći će se na udaru smrtonosnih toplotnih talasa, upozoravaju naučnici u svom izveštaju.

"Skuvano" telo 

 

Ljudsko telo se normalno rashlađuje znojenjem, odnosno isparavanjem, čime se toplota odvodi s tela. Međutim, ako je relativna vlažnost visoka, brzina isparavanja se smanjuje, a time je i rashlađivanje tela manje nego kada je vazduh suv. Telo može da funkcioniše samo unutar uskog raspona temperature od oko 37 Celzijusa, a veće temperature se preživljavaju znojenjem.

Ali, ako je i visoka vlaga, znoj prestaje da isparava i temperatura tela se podiže. To ugrožava sve, od dece, staraca i hroničnih bolesnika - pa sve do sasvim zdravih. Iako ređe, toplotni talasi su se događali i u prošlosti - i sa sobom su nosili hiljade života.

 

Istočni deo SAD 1896. godine - 1.500 mrtvih

 

U toplotnom udaru koji je pogodio područje Njujorka, Bostona, Njuarka i Čikaga, beleži se najmanje 1500 smrtnih slučajeva povezanih s vrućinom. Tokom toplotnog talasa, temperatura se 10 dana nije spuštala ispod 32 podeoka Celzijusa, a osim slučajeva smrti usled srčanih i moždanih udara, dehidratacije i otkazivanja organa, događale su se i bizarne smrti - ljudi su padali s krovova zgrada ili kuća gde su spavali da bi se rashladili.

 

Zbog toga su gradske vlasti prvi put donele odluku dopuštanja ljudima da spavaju u parkovima, na klupama, a širom Amerike po gradova se delio besplatni led.

 

Severna Amerika 1936. godine - 1.600 mrtvih

 

Područje koje je pogodio toplotni talas bilo je veći deo kontinenta, uključujući SAD i Kanadu, a dogodio se tokom Velike depresije 1930-ih. Temperature su bile rekordno visoke, a na nekim mestima dosezale su čak 49 stepeni Celzijusa. Toplotni talas, koji je počeo krajem juna nastavio se do avgusta, a došao je posle jedne od najhladnijih zima u istoriji. Pretpostavlja se da je uzrokovao smrt najmanje 1.600 ljudi.

Velika Britanija 1976. godine - nepoznat broj mrtvih
 

Toplotni talas pogodio je Englesku, Škotsku, Vels i Severnu Irsku, a tačan broj umrlih nije poznat, iako se pretpostavlja da je reč o hiljadama ljudi. Leto te 1976. smatra se jednim od najsušnijih i najsparnijih, a temperatura se nije spuštala ispod 33 Celzijusa čak pet dana. Najveći broj žrtava stradao je u brojnim požarima, a smrtonosni talas završio se olujnim nevremenom i gradom koji je pogodio čitavu zemlju krajem avgusta.

 

Severna Amerika 1988. godine - od 4.800 do 17.000 mrtvih

 

Pakleni toplotni udar pogodio je celu teritoriju SAD, a procenjuje se da je broj žrtava dostigao brojku od 17 hiljada. Vrućina u kombinaciji s dugotrajnom sušom 1988. rezultirala je jednom od najgorih prirodnih katastrofa te zemlje, a zapadne regije su opustošili požari.

 

Evropski toplotni talas 2003. godine - Od 40 do 70 hiljada mrtvih

 

U junu i avgustu Evropa je doživela nepredviđene vrućine širom kontinenta. Najgore je bila pogođena Francuska s više od 14 hiljada smrtnih slučajeva, najčešće starijih osoba i hroničnih bolesnika. Toplotni talas je izazvao i ozbiljne zdravstvene krize u brojnim zemljama, dok je suša rezultirala velikim gubicima useva, većinom u severnoj Evropi, dok su u južnom delu kontinenta harali divlji požari, a u švajcarskim Alpama su se topili glečeri.

 

Evropski toplotni talas 2006. godine - nepoznat broj žrtava

 

Tri godine kasnije, Staru Damu opet je pogodila užasna vrućina, a najgore je bilo u Velikoj Britaniji, Francuskoj, Italiji, Poljskoj, Češkoj, Mađarskoj i u Rusiji. Temperature su dosezale 40 Celzijusa, a mnoge zemlje su tada doživele i vrućine koje su i danas rekordne.

 

Azijski toplotni talas 2007. godine - neutvrđen broj umrlih

 

Pre tačno 10 godina pogođena su područja Indije, Pakistana, Bangladeša, Nepala, Rusije, Japana i Kine. Nesnosna vrućina počela je već u maju, a nastavila se kroz jun, jul i avgust. Indija je zabeležila temperature od 48 Celzijusa, dok je samo u Japanu najmanje 900 ljudi umrlo zbog toplotnog udara.

Severna hemisfera 2010. - Oko 18 miliona žrtava

 

Pogođena područja protezala su se od SAD-a, Kazahstana, Mongolije, Kine, Hong Konga, Severne Afrike, Evrope, Kanade, Rusije, Indokine, Južne Koreje do Japana. Globalni toplotnii talas odigrao se u dve faze, a trajao je neprekidno od aprila do septembra. Prvi je bio uzrokovan El Ninjom, drugi je bio uzrokovan katastrofom nazvanom La Nina i izazvao je temperature preko 50 Celzijusa.

 

Indija i Pakistan 2015. - Oko 5.000 umrlih

 

Pogođeno je bilo područje celog indijskog potkontinenta. Temperature su se čak dve nedelje kretale između 45 i 47 Celzijusa, hrana se kvarila, ljudi su umirali od dizenterije i dehidratacije...

 

​​​​

 

 

(Foto: Profimedia)

(Kurir.rs/Express.hr)

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...