Najnovije vesti

VETAR, VRUĆINA ILI CUNAMI: Evo kako bi ljudi stradali kada bi asteroid udario u Zemlju
Foto: Profimedia

NAUČNICI PREDVIĐAJU POSLEDICE POTENCIJALNE KATAKLIZME

VETAR, VRUĆINA ILI CUNAMI: Evo kako bi ljudi stradali kada bi asteroid udario u Zemlju

Planeta

Kako je čovečanstvo izrazito unapredilo svoje teleskope, poslednjih godina astronomi intenzivno istražuju Sunčev sistem kako bi na vreme uočili bilo kakvu pretnju koja bi eventualno mogla da ugrozi Zemlji.

Univerzitet u Sauhemptonu sada je izračunao koliko bi ljudi širom sveta poginulo od kog tačno uzroka u slučaju da se zaista dogodi da nas nešto pogodi. Naime, vetrovi koji bi se podigli, i to brzine veće od brzine zvuka, i druge direktne posledice udara odnele bi oko 60 odsto svih žrtava. Tek potom bi usledile druge posedice poput udara na klimu i slično.

Naučnici su zaključili da bi nagli skok vazdušnog pritiska usled udara u zoni katastrofe bio toliki da bi ljudima, i životinjama, uništio unutrašnje organe poput termobarične bombe, da bi udar vazduha zapravo bio gori od bilo kakvog uragana, pa bi podjednako poravnao gradove i šume.

Pri istraživanju koristili su kompjuterske modele efekta udara 50.000 imaginarnih asteroida veličine između 15 i 400 metara u prečniku, što je najčešća veličina onih koji su kroz Zemljinu (pra)istoriju udarali u našu planetu. Evropska svemirska agencija (ESA) računa da je broj asteroida i kometa koji se vrzmaju Sunčevim sistemom sumnjivo blizu zemlje nešto više od 16.000. Krajem 2000. astronomi NASA-inog JPL-a izračunali su da će "kamenčić" naziva 2000SG344 prozujati neugodno blizu Zemlje. 

Kao datum "bliskog susreta" odredili su 21. septembar 2030, a silinu kojom bi udario u našu planetu procenili su na 1,1 megatona TNT-a, što je oko 100 puta više od bombe koja je uništila Hirošimu. Šansa da se to dogodi od 1 prema 417 može se činiti smešno malom, ali igra brojki deluje bitno drugačije ako se zna da pre ovog otkrića astronomi nikad, baš nikad, nisu uočili ništa što bi imalo veće šanse od 1:10.000.

Ubrzo se utvrdilo da je reč o asteroidu koji je blizu Zemlje prošao i 1971, a da toga nismo bili ni svesni, da ima 37 metara u prečniku, 71.000 tona težine i da bi pri udaru napravio krater dubok 30 metara. Ako ne bi prethodno eksplodirao u atmosferi kao meteor iz Čeljabinska.

Za izbegavanje su i asteroidi 2006JY26 i 2010RF12. Prvi je na rasporedu 3. maja 2073, a prečnika je 16 metara, pa naučnici smatraju da bi se s njim još nekako izašlo na kraj.

Ali njegov "kolega" RF12 već je jednom prošao pored nas, i to između Zemlje i Meseca 8. septembra 2010. A kada 2095. bude opet došao ovako blizu, imaće već pomalo kladioničarsku šansu od čak 1 prema 16 da pogodi Zemlju. Najnovija studija pokazuje da bi u udaru velikog asteroida u Zemlju od posedica cunamija izginulo 20 odsto ljudi. 30 odsto stradalo bi od vrućine koja bi se oslobodila pri udaru asteroida. Vrućina bi nastala zbog ogromne brzine po Ajštajnovoj formuli E=mc2. Samo jedan odsto svih žrtava bi strado direktno od krhotina, a od posledičnih potresa tek 0,17 odsto.

Prosečni asteroid u Sunčevom sistemu juri brzinom od 25 kilometara u sekundi, a oni koji su bliže Suncu, to su oni koji prete nama, brži su od onih spoljašnjih. O kakvim je stvarima reč pokazuje slučaj Tunguske eksplozije iz 1908. Tada je bila reč o gromadi veličine između 30 i 40 metara, možda se ne čini baš impresivno, a ipak, on je poharao čak 200 kilometara kvadratnih onako kako bi to bila u stanju velika nuklearna eksplozija.

Asteroid veličine 60 metara u Zemlju udari svakih 1.500 godina, a potencijalno smrtonosni su apsolutni svi veći od 18 metara u prečniku. "Globalnim ubicama" se smatraju oni koji su prečnika 10 kilometara i veći.

Jedan takav je udar je, smatra se, zbrisao dinosauruse pre 65 miliona godina. Zbog toga poslednjih decenija vodeće svetske sile sve ozbiljnije razvijaju planove za odbranu od prirodnih pretnji iz svemira.

Kurir.rs/Express.hr Foto: Profimedia/Ilustracija

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...