Najnovije vesti

NOVO CRTANJE GRANICA U EVROPI? Sindrom Katalonije preti Engleskoj, Belgiji, Italiji, Francuskoj i Nemačkoj
Foto: Profimedia

Analiza Dojče velea

NOVO CRTANJE GRANICA U EVROPI? Sindrom Katalonije preti Engleskoj, Belgiji, Italiji, Francuskoj i Nemačkoj

Planeta

Činilo se da se na Zapadu ništa ne može promeniti nakon raspada bivše SFRJ i Sovjetskog Saveza, ali je to bio samo privid jer u mnogim nacionalnim državama kakve postoje već decenijama ili čak vekovima, postoje i područja koja traže potpunu nezavisnost, piše Dojče vele povodom referenduma o nezavisnosti održanog u nedelju u Kataloniji.

Prema pisanju DW, možda nigde drugo na zapadu Evrope nije izgledalo tako verovatno da će morati da se štampaju nove geografske karte kao u slučaju Škotske.

Način kako je Kraljevstvo Škotske dospelo pod englesku krunu pre oko 300 godina nipošto ne spada u slavnija poglavlja prošlosti tog ostrva, ali na referendumu 2014. na koji je pristao i London, mnogi koji su odavno težili nezavisnosti Škotske, ipak, su doživeli tesan poraz. Bregzit je ponovo podstakao to pitanje kada je predsednica škotske vlade, Nikola Sturdžon najavila da bi u jesen 2018. opet mogao biti održan referendum jer je većina Škota glasala za ostanak u Evropskoj uniji.

Na poslednjim parlamentarnim izborima u Belgiji 2014. je Novi flamanski savez pod Bartom De Veverom postao je najsnažniji politički savez u Flandriji. On je uveren da će država Belgija ionako "ispariti", a da bi Flandrijcima bilo bolje bez Valonaca. U svakom slučaju, nezavisnost žele da postignu pregovorima, iako je, kako se navodi, zaista teško reći, šta bi nakon toga ostalo od tog evropskog kraljevstva.

Belgija je ionako sačinjena samo od tri regije: Flandrije u kojoj se uglavnom govori holandski, frankofonske Valonije koja obuhvaća i mali deo Belgije gde se govori nemački i područja Brisela gde su oba jezika službena.

Po Ustavu, sve tri regije se moraju složiti da Belgija potpiše neki međunarodni sporazum.

U slučaju raspada ove kraljevine, problem bi bio šta bi bilo sa Briselom i čitavim nizom Evropskih institucija, a tamo je i sedište NATO-a. U toj zemlji se svako malo mogu čuti rasprave o budućnosti te zemlje i eventualnom priključenju Valonije Francuskoj ili savezu sa Luksemburgom.

Težnja italijanske regije Padanija za nezavisnošću ima istorijsku ili barem kulturnu podlogu, dok težnja za nezavisnošću severa Italije nikad nije postojala u tom obliku i pre svega joj je razlog ekonomija.

Pokrajine Lombardija, Aosta, Pijemont, Ligurija, Veneto i Emilia-Romagna sa svojom brojnom industrijom i bankama su zaslužne za najveći deo privrede cele Itaije.

Južni Tirol, područje južno od Alpa gde se donedavno uglavnom govorio nemački, dugo je bila jedna od "najvrelijih" granica Evrope. Nekadašnje područje Austro-Ugarske je "prijateljskim" dogovorom diktatora Hitlera i Mušolinija ipak pripalo Italiji, ali i tamo mnogi nisu bili zadovoljni što su postali Italijani. Nakon Drugog svetskog rata je toj regiji ipak dodeljena velika politička i jezička autonomija, a i velik dio prihoda koji ostvaruje ova inače imućna pokrajina, sme i da zadrži.

Ali, najnovija dužnička kriza opet je i tamo rasplamsala raspravu o otcepljenju od ostatka prezadužene Italije i zato poručuju "Dalje od Rima".

Korzika je definitivno samosvojna i kulturna i jezička zajednica, ukazuje DW i odaje da Pariz ne želi ni da čuje o nekakvoj autonomiji. Nije sporno da ovo ostrvo ima sasvim posebnu kutluru i jezik, makar ih je francuska država dugo pokušavala potpuno isterati iz tamošnjih škola i društva.

I Korzika je imala svoje ekstremističke pokrete, pre svega FLNC koja je sprovodila napade na predstavnike i simbole francuske države na tom ostrvu.

Godine 2014. je i FLNC objavio da obustavlja borbu, ali sukobi time nisu prestali, a ni duhovi se nisu smirili - na obe strane.

Zamisao o nezavisnosti u Bavarskoj je češće vic nego ozbiljni politički program, piše DW. Konačno, Bavarskoj je, kako se navodi, i kao svim drugim federalnim jedinicama u Nemačkoj zagarantovan velik stepen nezavisnosti (unutrašnja politika, školstvo, kultura...) pa se tako to odnosi i za Slobodnu Državu Bavarsku (Freistaat Bayern) kako je i zvanični naziv ove pokrajine.

Ali, dodaje se, Bavarska je zaista uvek bila "nešto drugo": ova velika pokrajina sa gotovo 13 miliona stanovnika bi imala više stanovnika nego jedna Švedska, a sada je i jedna od privredno najsnažnijih u Nemačkoj.

(Kurir.rs/Tanjug)

Foto Profimedia

POGLEDAJTE BONUS VIDEO:

Katalonci glasali za nezavisnost, a šta će sad da urade? Ovo su moguće verzije raspleta španske krize!

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...